Oni su među najikoničnijim i najnepristupačnijim od ogromne svetske kolekcije oštećenih rukopisa.
Spaljeni i zakopani u erupciji Vezuva 79. godine n.e., svici iz Herkulaneuma nude jedinstveni prozor u drevni svet.
Nažalost, previše su krhki da bi se odmotali.
Ali sada, možete pomoći da se drevna biblioteka oživi iz vulkanskog pepela. Brent Seales, profesor informatike na Univerzitetu Kentaki, predvodi globalno takmičenje u čitanju ugljenisanih svitaka nakon što je pokazao da program veštačke inteligencije (AI) može uspešno da izvuče slova i simbole iz rendgenskih snimaka razmotanih papirusa (EduceLab -svitci).
„Nastavnici i studenti istraživači su odlični u obezbeđivanju otkrića, i mi smo to uradili. Dokazali smo da virtuelno odmotavanje i detekcija mastila pomoću mašinskog učenja funkcionišu na svicima Herculaneuma“, rekao je Sils. „Ono što konkurencija sada može da uradi jeste da pojača i ubrza te proboje – da ih preradi na načine za koje bi nam trebale godine da sami postignemo.“
Više od dve decenije, Sils i njegov posvećeni tim—sastavljen od osoblja i studenata istraživača u okviru Inicijative za digitalnu restauraciju, koja je deo EduceLaba—uporno su radili na stvaranju visokotehnoloških, neinvazivnih alata za spasavanje skrivenih tekstova i njihovo vraćanje čovečanstvu.
Kao deo Vesuvius Challenge-a, Silsov tim objavljuje svoj softver i hiljade 3D rendgenskih slika dva smotana svitka i tri fragmenta papirusa.
Nadamo se da će nagrade od 500.000 dolara podstaći globalne istraživače i naučnike da nadograđuju tehnologiju veštačke inteligencije i ubrzaju dekodiranje jedine netaknute biblioteke koja je preživela iz davnih vremena.
Timovi koji se prijave takmičiće se za glavnu nagradu od 150.000 dolara—dodeljuje se prvom koji pročita četiri odlomka teksta iz unutrašnjih slojeva svitaka do kraja 2023. Nagrade za napredak uključuju 50.000 dolara za tačno otkrivanje mastila na papirusima iz 3D Ks – skeniranje zraka.
„Još jedna uzbudljiva dimenzija takmičenja je prilika koju pruža našim studentima“, objasnio je Sils. „Staviti ih na globalnu scenu na ovaj način — rad iza kulisa sa rukovodiocima i stručnjacima iz Silicijumske doline, poboljšava njihovu obuku i njihove sposobnosti.“
Dva neotvorena svitka, koja pripadaju Institutu de France u Parizu, među stotinama su otkopanih 1750-ih kada su iskopavanja u zakopanoj vili otkrila ekstravagantnu biblioteku epikurejskih filozofskih tekstova. Veruje se da su pripadali rimskom državniku — verovatno Luciju Kalpurniju Pizonu Cezoninu, tastu Julija Cezara.
Sils je 2016. razvio Volume Cartographer, revolucionarni kompjuterski program za lociranje i mapiranje 2D površina unutar 3D objekta. Softverski cevovod se koristi sa mikro-CT za generisanje slika izuzetno visoke rezolucije — omogućavajući mogućnost čitanja dokumenta bez potrebe za fizičkim otvaranjem. Ugljenljeni svitak iz En Gedija bio je prvi kompletan tekst koji je otkriven pomoću softvera.
Pošto radi sa rendgenskim zracima, softver Volume Cartographer se oslanja na prisustvo metala u mastilu kako bi pomogao u razlikovanju pisanja od površine na kojoj se nalazi. Ali mastilo Herkulaneuma se razlikuje od onog koji se koristio za pisanje drevnih hebrejskih i srednjovekovnih dokumenata. Napravljen je od ugljenika, koji je nevidljiv ljudskom oku na mikro-CT slikama.
Da bi rešili ovaj problem, Seales i tim su razvili neuronsku mrežu koja „uči“ kako obrasci u podacima izgledaju kada je mastilo prisutno, za razliku od toga kako se obrasci pojavljuju kada nema mastila. Algoritam mašinskog učenja je obučen da otkrije i prepozna jedinstvene potpise podataka. Revolucionarni rad je prvi put predstavljen u članku PLOS ONE.
„Niko ne može da okrivi prošle istraživače, jer nam nijedan drugi period u istoriji nije pružio tehnološki napredak i duh saradnje koji sada postoji“, objasnio je Sils. „Osim toga, postoji obnovljeno interesovanje za klasiku. Shvatamo da ljudi možda neće uvek ceniti sjajne spise, literaturu i filozofiju prošlosti. Sva ova pitanja čine sada savršeno vreme da se ovaj izazov otvori pred svetom.“
Tim je i dalje uveren da su na pragu mogućnosti da u potpunosti pročitaju mastilo, a saradnja sa kolegama istraživačima bi konačno mogla da dovede do potpunijeg razumevanja svitaka.
„Verujemo da će drugi imati koristi i proširiti naše nalaze na veoma pozitivne i značajne načine koji će inspirisati ubrzani razvoj“, rekao je Sils.
Smatra se najvećim stručnjakom za digitalnu restauraciju kulturnih antikviteta. Do danas, njegova potraga za otkrivanjem drevne zapadnjačke mudrosti stalno se razvija.
I mada je s vremena na vreme napredak spor i proboji izgledaju daleki—Sils veruje da će papirusi Herkulaneuma podleći modernoj tehnologiji i, što je još važnije, odlučnosti njegovog tima do kraja ove godine.
„Planiramo da nastavimo da pokazujemo svetu šta se može učiniti, upravo ovde u Velikoj Britaniji“, rekao je on. „Prevazilaženje štete nastale tokom perioda od 2.000 godina nije mali izazov. Ali to je ono što mi radimo u Kentakiju — pobedimo naizgled nemoguće.“
