Nesanica je najčešći poremećaj sna i značajno utiče na mentalno i fizičko zdravlje pojedinca, kvalitet života i produktivnost. Ali posledice nesanice prevazilaze pojedinca, sa kaskadnim efektima na porodice, poslodavce i globalne ekonomije.
Usred sve većeg broja dokaza da se stanje povećava na globalnom nivou, novo istraživanje RAND Europe, koje finansira Idorsia Pharmaceuticals Ltd, Švajcarska i objavljeno na Svetski dan spavanja 2023., otkriva društveni teret i širok ekonomski uticaj nesanice, iz zemalja Zapadne, Severne i Južne. Evropi kao i Severnoj Americi i Australiji. Simptomi nesanice uključuju poteškoće pri padanju ili spavanju ili spavanje lošeg kvaliteta ili ne-restorativnog sna.
Nalazi studije pokazuju da je hronična nesanica, koja se definiše kao simptomi nesanice koji se doživljavaju najmanje 3 puta nedeljno tokom najmanje 3 meseca i oštećenje svakodnevnih aktivnosti, povezana sa smanjenom produktivnošću na radnom mestu usled izostajanja sa posla i prezentizma, što dovodi do gubitak u proseku od 44–54 radna dana godišnje i, posledično, značajan gubitak godišnjeg BDP-a. Pored toga, studija opisuje ‘skrivene’ ili nematerijalne troškove vezane za ono čime bi pojedinci sa nesanicom bili spremni da trguju kako bi izbegli negativne posledice ovog stanja (tj. gubitak blagostanja).
Koristeći niz metodologija, istraživači su otkrili sledeće ključne nalaze:
Koautor studije, dr Robert Romaneli, iz RAND Europe, rekao je: „Razumevanje širih društvenih efekata nesanice je ključno u identifikaciji mogućnosti za skalabilne intervencije dizajnirane da poboljšaju individualno zdravlje, blagostanje i produktivnost pojedinaca. To bi kolektivno koristilo društvu. u celini. Nažalost, nesanica je često nedovoljno dijagnostikovana, što sugeriše da mnogi ljudi ne dobijaju potrebnu kliničku podršku.“
Koautor studije, dr Vendi Troksel, iz korporacije RAND, rekla je: „Dugo vremena znamo koliko hronična nesanica može biti razorna za javno zdravlje i dobrobit, ali ovaj izveštaj dodaje kritične nalaze koji pokazuju značajne globalne ekonomske troškove nesanice kod radno sposobnog stanovništva.“
Među nekoliko preporuka za poslodavce, kreatore politike i zdravstvene radnike, studija ističe: Intervencije na radnom mestu za identifikaciju i ublažavanje uticaja nesanice, skrining za poremećaj koji treba uključiti u rutinske kliničke posete i obuku o zdravlju spavanja za studente medicine i kliničare.