Video igrica sa mističnim likom po imenu Rumble pomogla je istraživačima Univerziteta Grifit da istraže kako su školska deca prošla nakon prekida blokade.
Dr Jackueline Allen sa Griffithove škole za kriminologiju i krivično pravosuđe predvodila je tim koji je proučavao dobrobit po sopstvenoj proceni na uzorku dece osnovnoškolskog uzrasta u Kvinslendu, Tasmaniji i Zapadnoj Australiji.
Tim je koristio inovativnu video igru pod nazivom Rumble’s Kuest, razvijenu u potpunosti u okviru Univerziteta Grifit, koja meri četiri ključna aspekta blagostanja, kao i tri izvršne funkcije omogućavajući deci da odgovore na pitanja i podsticaje na veoma prirodan način. Rad pod naslovom „Dobrobit dece pre i posle izolacije COVID-19 2020. u tri australijske države“ objavljen je u Australian Journal of Social Issues.
Iako se čini da je to jednostavna, zabavna igra, u stvari je sofisticiran i pouzdan alat za procenu posebno prilagođen grupi uzrasta u osnovnoj školi.
Likovi igrača se prenose u mističnu zemlju, gde upoznaju ljubazne seljane i pridružuju se radoznalom stvorenju Rumble u potrazi za spasavanjem sela.
Usput, odgovaraju na niz pitanja o socijalnom i emocionalnom blagostanju, dajući uvid u to koliko se dobro slažu sa svojim vršnjacima, kako stvari idu kod kuće i koliko se udobno i angažovano osećaju u školi.
Studija je prvobitno bila fokusirana samo na sveukupno blagostanje dece, međutim pojavljivanje COVID-a predstavljalo je novi prozor za procenu, sa jednom kohortom koja je igrala igru dva puta pre bilo kakvog poremećaja, a druga je igrala jednom pre i jednom posle zatvaranja.
Dr Alen je rekao da rezultati pokazuju da je došlo do pada osećanja porodične podrške u grupi pogođenoj karantinom, a studenti sugerišu da stvari kod kuće nisu bile tako dobre nakon KOVID-a kao što su bile ranije.
„Utvrdili smo da je promena izraženija kod devojčica, što bi se moglo svesti na činjenicu da neke devojke imaju tendenciju da malo bolje shvataju stresnu porodičnu dinamiku od dečaka“, rekla je ona.
„Znamo da su porodice bile pod stresom pokušavajući da se školuju kod kuće i da se nose sa zatvaranjem posla i možda gubitkom posla, tako da su deca verovatno shvatala određeni stepen porodičnog stresa koji se dešavao u to vreme.
Možda iznenađujuće, dečaci su imali tendenciju da se bolje snađu od devojčica po povratku u školsko okruženje.
„Razmatrali smo izveštaje o porodičnom okruženju koje pruža podršku, kao što je osećaj sigurnosti kod kuće, slaganje sa roditeljima; emocionalno blagostanje, koje uključuje osećanje brige i anksioznosti; i dobrobit ponašanja, uključujući problematično ponašanje poput agresije, glume. i dobiti nevolje u školi“, rekao je dr Alen.
„Čini se da su dečaci izvukli neku pozitivnu korist od odmora od školskog okruženja, posebno ako su imali problema sa vršnjacima ili svojim nastavnicima.
„Ono što treba zapamtiti sa rodnom razlikom je da sve u svemu, devojčice imaju tendenciju da prolaze bolje od dečaka u pogledu blagostanja, tako da kada kažemo da su se dečaci malo poboljšali, devojčice su i dalje bolje.
Nažalost, deca koja su imala niže rezultate podrške porodici na prvom sednici su postigla još niže rezultate nakon zatvaranja, što sugeriše da je iskustvo pogoršalo postojeće probleme za te porodice.
Dr Alen je naglasio da rezultati svakako nisu loša vest.
„Bilo je mnogo načina na koje se blagostanje zaista nije toliko promenilo i mislim da je to svedočanstvo koliko su škole i porodice naporno radile na podršci deci tokom pandemije“, rekla je ona.
„Pomerili su planine da bi deca bila angažovana i mislim da se to vidi u našim podacima i to je neverovatno.“
„Ključni zaključak je, da bismo podržali decu, moramo da podržimo porodice.“
