Istraživači su razvili test krvi kako bi odredili rizik od razvoja anksioznosti kod osobe, a istovremeno daju uvid u njenu trenutnu težinu i najbolji način lečenja.
Test, zasnovan na biomarkerima koji su snažno povezani sa poremećajem raspoloženja, takođe može predvideti da li će osoba verovatno postati anksioznija u budućnosti i kako druge stvari, poput promena u hormonima, mogu uticati na njihovu anksioznost.
A sada kada je tim, predvođen istraživačima sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Indijani, potvrdio test, startup MindKs Sciences već kreira testove krvi za lekare.
„Mnogi ljudi pate od anksioznosti, koja može biti veoma onesposobljavajuća i ometati svakodnevni život“, kaže psihijatrijski neuronaučnik Aleksandar Nikulesku sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Indijani.
„[N]imati nešto ovako objektivno gde možemo da znamo kakvo je nečije trenutno stanje, kao i njihov budući rizik i koje opcije lečenja odgovaraju njihovom profilu, veoma je moćno u pomaganju ljudima.“
Ova nedavna studija koristila je tehnike koje su članovi tima razvili u ranijim istraživanjima, što je dovelo do stvaranja krvnih testova za depresiju, posttraumatski stresni poremećaj, bipolarni poremećaj i bol.
Testiranje uzoraka krvi je zgodan, objektivan način da saznate šta se dešava u našim telima i mozgovima. Dijagnoze koje se u velikoj meri oslanjaju na samoprijavljivanje ili posmatranje ponašanja mogu biti izazvane poteškoćama u komunikaciji ili varijacijama u simptomima. Merenjem količine proteina, enzima, hormona ili nekog drugog molekula koji je snažno povezan sa nekim stanjem, specijalisti imaju još jedno sredstvo za donošenje odluke.
Da bi identifikovali odgovarajuće biomarkere anksioznosti, Nikulesku i njegove kolege su regrutovali pacijente u Medicinskom centru Indijanapolisa VA i dodelili ih jednoj od tri grupe.
Prvu grupu, nazvanu grupa za otkrivanje biomarkera, činilo je 58 ljudi (41 muškarac i 17 žena) čiji se nivo anksioznosti menjao bar jednom iz jedne posete u drugu. Ova grupa je omogućila timu da traži moguće biomarkere koji bi mogli biti povezani sa promenama u anksioznosti.
Najbolji kandidati za biomarkere koji su pronađeni u ovoj „grupi za otkrivanje“ testirani su na drugoj grupi volontera, koju je činilo 40 ljudi (32 muškarca i 8 žena). Ova grupa je nazvana grupa za validaciju biomarkera. Ovaj proces validacije je bio važan da bi se osiguralo da biomarkeri mogu predvideti promene u anksioznosti na pouzdan i tačan način.
Potvrđeni biomarkeri su korišćeni u testiranju biomarkera za predviđanje stanja visoke anksioznosti i klinički teške anksioznosti u trećoj grupi. Ova grupa za testiranje biomarkera sastojala se od 161 muškarca i 36 žena za predviđanje stanja visoke anksioznosti i 159 muškaraca i 36 žena za predviđanje klinički teške anksioznosti.
Na kraju, koristeći dokaze iz sve tri grupe, istraživači su pronašli i potvrdili 19 krvnih biomarkera koji se mogu koristiti za predviđanje promena u anksioznosti.
Anksiozni poremećaji su uobičajeni i značajno utiču na kvalitet života ljudi, pa je važno pokušati da ih bolje razumete, dijagnostikujete i lečite.
Postoji niz socijalnih i psiholoških, kao i fizioloških terapija za anksiozne poremećaje, ali je doktorima teško da pronađu ravnotežu između lekova ili terapije u pravim količinama i u pravo vreme.
„Trenutni pristup je da se razgovara sa ljudima o tome kako se osećaju da bi se videlo da li bi mogli da uzimaju lekove, ali neki lekovi mogu da izazovu zavisnost i da izazovu više problema“, kaže Nikulesku.
„Želeli smo da vidimo da li bi naš pristup identifikaciji biomarkera krvi mogao da nam pomogne da povežemo ljude sa postojećim lekovima koji će bolje funkcionisati i koji bi mogli biti izbor koji ne izaziva zavisnost.
Štaviše, ako lekari mogu da uoče specifične biomarkere koji predviđaju rizik od anksioznih poremećaja u budućnosti, mogli bi da počnu da sprečavaju anksiozne poremećaje pre nego što počnu ili se vrate.
„Postoje ljudi koji imaju anksioznost i ona nije pravilno dijagnostikovana, onda imaju napade panike, ali misle da imaju srčani udar i završe u hitnoj sa svim vrstama fizičkih simptoma“, dodaje Nikulesku.
„Ako to možemo ranije da znamo, onda možemo, nadamo se, izbeći ovaj bol i patnju i tretirati ih ranije nečim što odgovara njihovom profilu.
Važno je, zaključuju istraživači, činjenica da svi pacijenti ne reaguju na trenutne tretmane pokazuje koliko je neophodno nastaviti sa istraživanjem kako bi se pronašli novi i bolji tretmani.
Zato se nadaju da se novi testovi biomarkera krvi mogu koristiti za uparivanje pacijenata sa pravim lekovima, merenje koliko dobro lečenje funkcioniše i pronalaženje novih upotreba za stare lekove.
„Ovo je nešto što bi moglo da bude panel test kao deo redovnih poseta zdravlju pacijenata kako bi se procenilo njihovo mentalno zdravlje tokom vremena i sprečila bilo kakva buduća nevolja“, nada se Nikulesku.
„Prevencija je bolja na duge staze.“
