Nova studija dovodi u pitanje naše razumevanje imunog sistema

Nova studija dovodi u pitanje naše razumevanje imunog sistema

Nedavno objavljena studija sa Univerziteta Arhus može značiti da će poglavlje u udžbeniku o imunološkom sistemu morati da se prepiše.

U studiji, objavljenoj u časopisu Nature Communications, istraživači otkrivaju ključna nova saznanja o B ćelijama, koje čine vitalni element u odbrambenom sistemu tela. B ćelije su ćelije koje stvaraju zaštitna antitela kada smo vakcinisani ili imamo infekciju—a takođe su B ćelije koje proizvode štetna antitela u vezi sa alergijama ili autoimunim bolestima.

Istraživači su ispitali najraniji korak u aktivaciji B ćelija, odnosno mehanizam aktivacije koji se pokreće kada ćelije prepoznaju specifičnu metu ili ‘neprijatelja’ – antigen.

„Ranije se verovalo da će antigeni iz, na primer, virusa ili vakcina morati da unakrsno vežu receptore B-ćelije na površini ćelije. Tako piše u svim udžbenicima. Ali sada smo pokazali da čak i antigeni koji mogu da vežu samo jedan receptor u isto vreme, mogu da aktiviraju B ćelije“, kaže Søren Degn, vanredni profesor na Odeljenju za biomedicinu, koji je stariji autor članka.

Otkriće je važno na nekoliko nivoa, objašnjava on.

„Rezultat je značajan jer predstavlja napredak u našem razumevanju kako ove važne imune ćelije ‘prepoznaju’ svoje neprijatelje. Kada shvatimo šta se dešava, možemo to imitirati u dizajnu novih vakcina, kako bismo osigurali maksimalan efekat. mogli bi reći da nas naši nalazi mogu učiniti boljim u oponašanju patogenih mikroorganizama, a samim tim i boljim u provociranju ili ‘varanju’ imunološkog sistema u stvaranju dobrog imunološkog odgovora kada se vakcinišemo.“

Otkriće je interesantno i za imunološko polje i za ćelijsku biologiju uopšte, jer su istraživači bacili novo svetlo na osnovu toga kako receptori na površini ćelija šalju signale u ćelije – ključni biološki proces.

„Studija nam omogućava da bolje razumemo pozadinu jednog od najvažnijih procesa u imunološkom sistemu i jednog od najvažnijih procesa u ćelijskoj biologiji. Ali jasno je da bi, dugoročno gledano, ovo takođe moglo imati važnu primenu -orijentisani aspekti“, kaže Søren Degn.

Istraživači su započeli pretklinička ispitivanja vakcine sa ciljem da prevedu nalaze u klinički relevantan dizajn vakcine. Oni takođe pokušavaju da koriste iste alate u obrnutom smeru, da ciljaju i isključe štetne reakcije imunog sistema kao što su alergijske reakcije i autoimune bolesti.

„Kada shvatimo kako se B ćelije aktiviraju, možemo kreirati bolje vakcine. U malo dužem roku, možda ćemo moći i da isključimo aktivaciju B-ćelija u slučajevima kada je štetna. Obe ove proučavamo u Osnovni istraživački centar CellPAT na Univerzitetu Arhus“, kaže Søren Degn.

Dugi niz godina, aktivacija B ćelija je bila predmet velike diskusije među istraživačima, jer dominantni model kako se odvija imunološko prepoznavanje nije mogao da objasni sva zapažanja.

U novoj studiji, istraživači na Odeljenju za biomedicinu i iNANO u Arhusu, u međudisciplinarnoj saradnji sa Institutom Maks Plank u Minhenu, stvorili su nove alate koji omogućavaju da se probije dominantni model i time zakopa decenije- stara paradigma.

„Pokazali smo da je pogrešan način na koji se objašnjava aktivacija B ćelija u proteklih trideset-četrdeset godina. Ovo je važan nalaz, jer otvara vrata boljim vakcinama i boljem lečenju velike grupe bolesti“, kaže Søren Degn.