Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji nastoji da produži svoju dve decenije na vlasti, u petak je zvanično zakazao parlamentarne i predsedničke izbore u zemlji za 14. maj, mesec dana ranije nego što je planirano uprkos prošlomesečnom razornom zemljotresu.
Izbori bi mogli biti najznačajniji glas u zemlji u poslednjih nekoliko decenija. Od njega će zavisiti da li će zemlja krenuti demokratskijim putem ili će nastaviti sve autoritarnijim kursom koji je postavio moćni političar.
Erdogan je vladao Turskom od 2003. prvo kao premijer, a kao predsednik od 2014. ali bi ovogodišnji izbori mogli da budu za njega najizazovniji.
Zemlja se bori sa problematičnom ekonomijom, rastućom inflacijom i posledicama snažnog zemljotresa koji je ubio više od 46.000 ljudi i ostavio stotine hiljada ljudi širom 11 turskih provincija u šatorima ili privremenim smeštajima.
Mnogi su kritikovali reakciju njegove vlade na zemljotres i optužuju je da nije pripremila zemlju sklonu zemljotresu za katastrofu koja čeka.
Stručnjaci su istakli slabo sprovođenje građevinskih propisa kao glavni razlog zašto je zemljotres bio tako smrtonosan.
Ranije ove nedelje, različite opozicione stranke u Turskoj, uključujući nacionaliste, islamiste i konzervativce, okončale su mesec neizvesnosti koji je frustrirao pristalice bloka protiv Erdogana i nominovao zajedničkog kandidata za borbu protiv Erdogana.
Šest opozicionih partija, koje su obećale da će povući eroziju prava i sloboda, ujedinile su se iza Kemala Kiličdaroglua, 74-godišnjeg lidera levog centra, sekularističke Republikanske narodne partije ili CHP.
