Nitrati koji se unose tokom odraslog života osobe kroz konzumaciju vode iz slavine i flaširane vode mogu biti faktor rizika za rak prostate, posebno u slučaju agresivnih tumora i kod mlađih muškaraca. Ovo je zaključak studije sprovedene u Španiji koju je vodio Institut za globalno zdravlje Barselone (ISGlobal).
Studija takođe sugeriše da dijeta igra važnu ulogu. Istraživači su otkrili da konzumiranje puno vlakana, voća/povrća i vitamina C može smanjiti negativan efekat nitrata u vodi za piće.
Cilj studije je bio da se proceni da li postoji povezanost između uzimanja nitrata i trihalometana (THM) i rizika od raka prostate. Nitrati i THM su dva najčešća zagađivača u vodi za piće. Nitrati prisutni u vodi potiču od poljoprivrednih đubriva i stajnjaka iz intenzivnog stočarstva; padavinama se spira u vodonosne slojeve i reke.
„Nitrat je jedinjenje koje je deo prirode, ali mi smo promenili njegov prirodni ciklus“, objasnila je Kristina Viljanueva, istraživač ISGlobal specijalizovan za zagađenje vode. Nova studija je istraživala da li dugotrajno izlaganje nitritima tokom odraslog doba može dovesti do raka.
THM su nusproizvodi dezinfekcije vode – to jest, hemijska jedinjenja nastala nakon dezinfekcije vode za piće, obično hlorom. Za razliku od nitrata, za koje je jedini put ulaska gutanje, THM se takođe mogu udahnuti i apsorbovati kroz kožu tokom tuširanja, plivanja u bazenima ili pranja sudova. Dugotrajno izlaganje THM-ima je povezano sa povećanim rizikom od raka mokraćne bešike, ali dokazi o vezi između THM-a i drugih vrsta raka su do danas veoma ograničeni.
Da bi procenio moguću povezanost između raka prostate i dugotrajnog izlaganja nitratima i THM u vodi za piće, istraživački tim na čelu sa ISGlobalom proučavao je 697 slučajeva raka prostate u španskim bolnicama između 2008. i 2013. (uključujući 97 agresivnih tumora), kao i kontrolna grupa sastavljena od 927 muškaraca starosti 38–85 godina kojima nije dijagnostikovan rak u vreme studije.
Prosečan broj nitrata i trihalometana kojima je svaki učesnik bio izložen od 18. godine procenjen je na osnovu toga gde su živeli i vrste (voda iz česme, flaširana voda ili, u nekim slučajevima, voda iz bunara) i količine vode koju su popili. tokom svog života. Procene su napravljene na osnovu dostupnih podataka iz kontrola vode za piće koje su sprovele opštine ili koncesionarske kompanije, iz analiza flaširane vode najšire rasprostranjenih brendova i merenja na različitim španskim lokacijama koje se snabdevaju podzemnim vodama.
Nalazi su pokazali da što je veći unos nitrata, to je veća povezanost sa rakom prostate. Učesnici sa većim unosom nitrata u vodi (prosek tokom života veći od 14 mg dnevno) imali su 1,6 puta veću verovatnoću da će razviti rak prostate niskog ili srednjeg stepena i skoro tri puta veću verovatnoću da će razviti agresivni tumor prostate nego učesnici sa nižim nivoom nitrata unosa (životni prosek manji od 6 mg dnevno).
„Predloženo je da agresivni karcinomi prostate, koji su povezani sa lošijom prognozom, imaju različite osnovne etiološke uzroke od spororastućih tumora sa indolentnim tokom, a naši nalazi potvrđuju ovu mogućnost“, objasnila je istraživačica ISGlobal Carolina Donat-Vargas, voditeljka autor studije. „Rizici povezani sa gutanjem nitrata koji se prenose vodom već se primećuju kod ljudi koji konzumiraju vodu sa nivoom nitrata ispod maksimalnog nivoa dozvoljenog evropskim direktivama, a to je 50 mg nitrata po litru vode.
Autori su primetili da ova studija jednostavno pruža prvi dokaz o povezanosti, koji će morati da se potvrdi kroz dalja istraživanja. Prema tome, još uvek treba preći dug put pre nego što možemo da potvrdimo uzročnu vezu. „To što ste izloženi nitratima kroz vodu za piće ne znači da ćete dobiti rak prostate“, komentariše Donat-Vargas. „Nadamo se da će ova studija, i druge, podstaći preispitivanje nivoa nitrata koji su dozvoljeni u vodi, kako bi se osiguralo da nema rizika po ljudsko zdravlje.
Dok gutanje vodenih THM-a nije bilo povezano sa rakom prostate, koncentracije THM-a u stambenoj vodi iz slavine bile su povezane sa razvojem ovih tumora, što sugeriše da inhalacija i dermalna izloženost mogu igrati značajnu ulogu u ukupnoj izloženosti. Potrebne su dalje studije koje pravilno kvantificiraju izloženost THM-ima na više načina da bi se izvukli čvrsti zaključci.
Učesnici su takođe popunili upitnik o učestalosti hrane, koji je dao informacije o individualnoj ishrani. Upečatljiv nalaz studije je da je veza između unesenih nitrata i raka prostate primećena samo kod muškaraca sa manjim unosom vlakana, voća/povrća i vitamina C.
„Antioksidansi, vitamini i polifenoli u voću i povrću mogu inhibirati stvaranje nitrozamina — jedinjenja sa kancerogenim potencijalom — u želucu“, objasnio je Donat-Vargas. „Štaviše, vitamin C je pokazao značajnu antitumorsko delovanje. A vlakna, sa svoje strane, imaju koristi za crevne bakterije, koje štite od toksičnih materija dobijenih iz hrane, uključujući nitrozamine.“
Kod učesnika sa manjim unosom vlakana (≤11 g/dan), veći unos nitrata povećao je verovatnoću raka prostate za faktor od 2,3. Međutim, kod onih sa većim unosom vlakana (>11 g/dan), veći unos nitrata nije bio povezan sa povećanom verovatnoćom raka prostate.
Istraživački tim se nada da će ova studija pomoći da se podigne svest o potencijalnom uticaju zagađivača u vodi na životnu sredinu i zdravlje ljudi i da ubedi vlasti da obezbede rigorozniju kontrolu ovog prirodnog resursa. Među merama koje su autori studije predložili za smanjenje nivoa nitrata su „ukidanje neselektivne upotrebe đubriva i pesticida,” i podsticanje usvajanja dijete kojima je prioritet zdravlje planete smanjenjem konzumacije životinjskog porekla. hranu, posebno meso.
Čini se da je rak prostate u porastu širom sveta. To je trenutno najčešći rak kod španskih muškaraca, među kojima čini 22% svih dijagnostikovanih tumora. Međutim, njegovi uzroci ostaju uglavnom nepoznati, i to je jedan od retkih karcinoma za koji Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) nije identifikovala jasan kancerogeni agens.
Trenutno priznati faktori rizika — starost, etnička pripadnost i porodična istorija — se ne mogu menjati. Međutim, sumnja se da određena izloženost okolini može doprineti razvoju raka prostate, posebno u uznapredovalom stadijumu i agresivnijim oblicima. Zbog toga je od vitalnog značaja da se nastavi sa istraživanjem faktora životne sredine koji mogu doprineti razvoju ovog raka, kako bi se mogle preduzeti mere da se on spreči.
Nalazi su objavljeni u Environmental Health Perspectives.
