U Srbiji se beleži porast femicida i porodičnog nasilja. Od početka godine ubijeno je devet žena. Ana Mirković ističe za RTS da je za nju to danas najtužniji momenat, da jedna žena nedeljno u femicidu izgubi život od nekog muškarca iz svoje najbliže okoline.
„Ima još mnogo bitaka koje treba da dobijemo, a 8. mart je dobar dan da se o tome glasnije priča“, ističe Ana Mirković za RTS.
Kaže da je pročitala da će žene u Srbiji tek za sto godina imati isti plate kao muškarci na istim pozicijama, s istim iskustvom i obrazovanjem.
„Ostaje na nama da se borimo i da podsećamo. Zato mislim da je ovaj datum veoma važan, da se stalno podiže svest o tome da ovo nije samo dan za žene i dan za ženska prava. Ovo je dan za ljudska prava. Žene ne treba da traže neka posebna prava već samo osnovna ljudska prava“, ističe Mirkovićeva.
Naglašava da ženama treba sistemska promena, podrška, posebno kada postaju majke da znaju da to neće kako kaže, proizvesti neke korake u „rikverc“.
„Mi znamo da žene gube pozicije u firmama, gube plate i žene se zapravo boje toga. Podatak je da samo 300 tata u Srbiji uzme porodiljsko bolovanje, što opet govori o pravima. Jer nešto je samo za žene, a nešto samo za muškarce, a nije. kada postanu roditelji trebalo bi isto da se ophodimo i prema tom momentu. I ima dosta momenata gde nismo isti“, ukazuje psihološkinja.
Kaže da poznaje jednu devojčicu koja je bila fantastična fudbalerka i da je njen tata smatrao da to nije sport ni posao za devojčice i da je ona odustala od svog sna.
S druge strane navodi da postoji i opozitna situacija.
„Vrlo često žene na visokim pozicijama kod nas kažu: ‘I onda sam ja ušla i lupila pesnicom od sto i pokazala muškarcima’. Mi zapravo postajemo ono protiv čega se borimo, mi ne želimo da lupimo od sto. Žene treba da budu to što jesu“, smatra psihološkinja.
Ističe da istraživanja pokazuju da su zemlje koje vode žene i ženske vlade srećnije zemlje, da mnogo više brinu o socijalnim programima, o drugim ljudima.
„Mi treba da doprinesemo našom posebnošću i da tako svet učinimo boljim“, poručuje Mirkovićeva.
Ana Mirković objašnjava da se danas nametnulo kao standard da je neprihvatljivo otići u školu i ne odneti učiteljici poklon. U ovo vreme krize je dosta neprijatno odlučiti koliko novca treba izdvojiti i procenti šta neko voli ili ne voli.
„Ovde smo nekako prinuđeni da kupimo nešto po svaku cenu i neprijatno je. Mislim da čak i učiteljicama i nastavnicima nije prijatno kada dobijaju tu vrstu pažnje“, smatra psihološkinja.
Dodaje da su svaki crtež i svaki zagrljaj zahvalnost učiteljici za sve ono što ona radi za učenike i da bi to trebalo da budu prave vrednosti.
Međutim, društvo nameće neke vrednosti i onda se ljudi osećaju loše ukoliko ne pristanu na to.
„Žene su stalno pod stereotipima i to jako opterećuje psihu deteta. Slabiji pol, ili kad kažu lepši pol. Mi jesmo različiti polovi, ali zapravo to je individualna stvar. Ima predivno lepih muškaraca i predivno lepih žena, predivno dobrih i jednih i drugih, ne možemo stereotipizirati celu jednu populaciju. Žene su i većinski procenat stanovništva na planeti Zemlji da bismo ih samo gurnuli u jedan folder“, ističe Mirkovićeva.
Zato je važno, naglašava, da stalno postavljamo pitanja i objašnjavamo šta je praznik 8. mart sve doneo ženama.
„Možemo da glasamo, možemo da biramo, možemo i moramo da igramo fudbal, ako volimo da igramo fudbal, da vodimo države. Nema ograničenja zbog pola“, naglašava ona.
U ovom danu koji govori o pravima, materijalnim vrednosti, revolucijama, marševima, zaboravljamo, podseća Mirkovićeva, da su sve najvažnije stvari u životu potpuno besplatne i da za njih uvek imamo vremena.
„Zagrljaj je neverovatan poklon i kad nekog dragog držite u zagrljaju petnaestak sekundi počne da se luči neurotransmiter oksitocin koji proizvodi osećaj leptirića u stomaku. I to je čista ljubav“, poručila je Ana Mirković.
