Četinari su generalno bolji od lišćara u prečišćavanju vazduha od zagađivača. Ali listopadno drvo može biti bolje u hvatanju zagađenja vezanog za čestice. Nova studija koju je vodio Univerzitet u Geteborgu pokazuje da najbolja stabla za prečišćavanje vazduha zavise od vrste zagađivača koji je uključen.
Drveće i drugo zelenilo u gradovima pružaju mnoge pogodnosti koje su važne za dobrobit stanovnika. Lišće i iglice na drveću filtriraju zagađivače vazduha i smanjuju izloženost opasnim materijama u vazduhu. Ali koje drveće najefikasnije pročišćava vazduh? Istraživači sa Univerziteta u Geteborgu sakupili su lišće i iglice sa jedanaest različitih stabala koja rastu na istom mestu u arboretumu (kolekcija drveća) Geteborške botaničke bašte da bi analizirali koje su supstance uhvatili.
„Ova kolekcija drveća pruža jedinstvenu priliku za testiranje mnogih različitih vrsta drveća sa sličnim uslovima životne sredine i izloženosti zagađivačima vazduha“, kaže Dženi Klingberg, istraživač u Botaničkoj bašti u Geteborgu.
Analizirana su ukupno 32 različita zagađivača, od kojih su neki vezani za čestice različitih veličina. Drugi su gasoviti. Postoji dokazana veza između izloženosti zagađivačima vazduha i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti i problema sa disajnim putevima. Ovaj projekat je fokusiran na policiklične aromatične ugljovodonike (PAH). U gradovima saobraćaj je najveći izvor ovih zagađivača, koji se oslobađaju usled nepotpunog sagorevanja u motorima.
„Naše analize pokazuju da različite vrste drveća imaju različite sposobnosti da apsorbuju zagađivače vazduha. Četinari su generalno apsorbovali više gasovitih PAH-a od lišćara. Još jedna prednost četinara je to što deluju i kao prečišćivači vazduha zimi, kada je zagađenje vazduha obično najveće, “, kaže Dženi Klingberg.
Istraživači su takođe videli da iglice nastavljaju da apsorbuju zagađivače vazduha nekoliko godina, što lišće ne može učiniti iz očiglednih razloga. Ali drveće širokog lišća imalo je i druge prednosti. Oni su bili efikasniji u čišćenju vazduha od čestica, za šta se smatra da je to zbog listova koji imaju veću površinu za koju se čestice mogu vezati.
„Različite vrste su se razlikovale više nego što smo očekivali. Ariš, koji je četinara koji svake jeseni osipa iglice, bio je najbolji u testu. Arišovi su apsorbovali najviše zagađivača vezanih za čestice, ali su takođe bili dobri u hvatanju gasovitih PAH“, kaže Dženi Klingberg.
Igle i lišće, međutim, ne razgrađuju zagađivače u većoj meri, čak i ako sunčeva svetlost može da pokrene taj proces. Stoga postoji rizik da će tlo ispod drveća biti kontaminirano zagađivačima kada lišće i iglice opadaju i raspadaju. Ovo dovodi ekosistem u tlu u opasnost da bude pogođen, iako to nije istraženo u trenutnoj studiji objavljenoj u časopisu Ecological Indicators.
„Čini se da zagađivači ne utiču na fotosintezu drveća; sadržaj hlorofila u listovima je jednako visok u najzagađenijim oblastima Geteborga u poređenju sa drvećem koje raste u manje zagađenim sredinama. Ali ovo verovatno izgleda drugačije u gradovima sa još lošijim kvalitetom vazduha, “ kaže vođa projekta Hakan Pleijel, profesor primenjenih nauka o životnoj sredini na Univerzitetu u Geteborgu.
Međutim, ne bi trebalo jednostavno početi da punite gradske ulice drvećem kako biste poboljšali kvalitet vazduha za stanovnike. Nekoliko faktora određuje korist. Aleja drveća u uskom uličnom kanjonu može smanjiti protok vazduha, negativno utičući na disperziju i razblaživanje zagađivača vazduha i stoga povećati koncentraciju zagađivača lokalno na prometnim ulicama. To znači da na uskim ulicama zaštićenim od vetra, niže rastinje, poput živih ograda, može biti poželjnije. Prema istraživačima, neophodno je pažljivo urbanističko planiranje, kombinovanje različitih vrsta drveća kako bi se optimizovalo prečišćavanje vazduha i uzele u obzir druge funkcije i prednosti drveća.
„Ova studija doprinosi poboljšanju našeg razumevanja sposobnosti drveća da čisti vazduh i koje vrste najbolje apsorbuju zagađivače vazduha“, kaže Hakan Pleijel. Ovo znanje je važno za urbano planiranje prilikom projektovanja održivih gradova. Dok drveće i zelenilo mogu doprineti boljem kvalitetu vazduha u gradovima, na kraju dana najvažnija mera je smanjenje emisija.