Knjigovođe u martu imaju pune ruke posla oko sastavljanja finansijskih izveštaja za privrednike. Ove godine poslednji dan za predaju godišnjih finansijskih izveštaja je 31. mart.
Iz Agencije za privredne registre (APR) kažu da po isteku zakonskog roka izveštaje i dokumentaciju, kao i izjavu o neaktivnosti za 2022. godinu, obveznici mogu dostaviti najkasnije do kraja 2023. godine, uz plaćanje uvećane naknade zbog neblagovremenosti.
“Nakon toga prestaje svaka mogućnost njihovog dostavljanja. Navedeno važi i za zamene izveštaja, odnosno dokumentacije, osim u slučaju zamene vanrednog finansijskog izveštaja (VFI) koju obveznici mogu podneti najkasnije do dana dostavljanja RGFI za izveštajnu godinu u kojoj je nastao osnov za sastavljanje VFI. Ukoliko Agencija u postupku obrade finansijskih izveštaja utvrdi nedostatke obavestiće obveznika i navesti rok u kojem se nedostaci moraju otkloniti. Ukoliko obveznik ne otkloni uočene nedostatke do datog roka, Agencija će objaviti kao neispravan takav finansijski izveštaj”, objašnjavaju za Biznis.rs. iz APR-a.
Još jedna novina od ove godine je da finansijske izveštaje mogu da predaju samo računovođe sa licencom, odnosno upisani u Registar pružalaca računovodstvenih usluga APR-a.
Prema rečima računovođa, propisane su visoke kazne za privrednika koji sastavljanje finansijskih izveštaja poveri agenciji koja ne poseduje licencu i nije upisana u odgovarajući registar.
Novčanom kaznom od 100.000 do tri miliona dinara za privredni prestup kazniće se pravno lice, a od 20.000 do 150.000 dinara platiće za privredni prestup odgovorno lice u pravnom licu. Takođe, kazne od 100.000 do 500.000 dinara predviđene su zakonom ukoliko propise prekrši preduzetnik.
Neophodno je da pružalac računovodstvenih usluga ima minimalno jednog zaposlenog na puno radno vreme sa odgovarajućim sertifikatom. Ukoliko je lice odgovorno za sastavljanje finansijskih izveštaja odabrano pod ‘pružalac računovodstvene usluge’ APR će vršiti proveru da li je to lice upisano u registar pružalaca računovodstvenih usluga. Ukoliko nije Agencija za privredne registre će prilikom obrade takve izveštaje odabciti kao nepotpune.
Redovan godišnji finansijski izveštaj pravnih lica i preduzetnika obuhvata bilans stanja, bilans uspeha i napomene uz finansijske izveštaje. Novina u Zakonu o računovodstvu koji je u primeni od 1. januara 2020. godine jeste da mala pravna lica ne moraju sastavljati „puni“ set redovnog finansijskog izveštaja.
Takođe, novina je i da mikro pravna lica, privredna društva koja su se opredelila da primenjuju pravilnik za mikro i druga pravna lica od 2022. godine moraju da sastavljaju napomene uz finansijske izveštaje. Nova odredba podrazumeva i značajno uvećan posao računovođama koji vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izveštaje za mikro pravna lica.
Povećan je broj obveznika dostavljanja godišnjeg izveštaja o poslovanju.
“Naime, osim velikih pravnih lica i javnih društava, nezavisno od veličine obavezu sastavljanja godišnjeg izveštaja o poslovanju imaju i srednja pravna lica, kao i mala i mikro pravna lica koja su obveznici revizije, a najmanje dve godine nisu razvrstana u te veličine. S druge strane, obavezu dostavljanja konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju nemaju samo matična pravna lica razvrstana kao velika pravna lica, već taj izveštaj moraju da dostave sva matična pravna lica, nezavisno od veličine, prilikom dostavljanja KGFI”, ističu iz Agencije.
