Otkriveno je da se protein koji igra ključnu ulogu u pomaganju parazitima malarije da inficiraju crvena krvna zrnca – poznat kao protein apikalne membrane 1 (AMA1) – vezuje za više od jednog receptora na površini ćelija.
Otkriće, objavljeno ove nedelje u Cellular and Molecular Life Sciences, ima značajne implikacije na to kako najbolje ciljati protein pomoću vakcina i terapeutika.
Globalno, postoji preko 240 miliona slučajeva malarije i preko 600.000 smrtnih slučajeva zbog ove bolesti koja se prijavi svake godine, većinom uzrokovanih ili Plasmodium falciparum ili Plasmodium vivak malarijskim parazitima.
Napredak u borbi protiv malarije je zaustavljen od 2015. godine, naglašavajući potrebu za razvojem novih vakcina i drugih intervencija.
AMA1 je neobičan po tome što je jedan od retkih proteina koji se koriste za infekciju crvenih krvnih zrnaca koji dele i P. falciparum i P. vivak, koji su evolutivno veoma udaljeni jedan od drugog.
Oba uzrokuju malariju, ali imaju mnogo važnih razlika u pogledu samih parazita i bolesti koju izazivaju.
AMA1 je neophodan da oba ova parazita malarije uđu u crvena krvna zrnca, zbog čega je tako dobra meta za vakcine protiv malarije, rekao je profesor Džejms Bison, šef grupe za istraživanje imuniteta i vakcina protiv malarije Instituta Burnet i viši autor istraživanja.
„Ono što AMA1 radi je da se drži receptora na površini ćelije i to omogućava parazitu malarije da uđe u crvena krvna zrnca“, rekao je profesor Bison.
„Mislili smo da protein ima samo jedan način vezivanja za površinu ćelije, ali ovo istraživanje je otkrilo da se može vezati i za dodatni receptor.“
Ovo otkriće moglo bi da objasni zašto vakcine i terapeutici koji ciljaju na AMA1 nisu bili uspešni, rekao je profesor Bison.
„Otkrivanje ove druge interakcije i njeno ciljanje moglo bi značajno poboljšati naše strategije vakcinacije, koje imaju za cilj da blokiraju malariju od inficiranja crvenih krvnih zrnaca“, rekao je on.
„Sada barem imamo deo objašnjenja, možemo da primenimo drugačiji pristup dizajniranju vakcina koje efikasnije ciljaju protein i pogađaju ga na pravim mestima.
„A pošto je AMA1 neophodan i za P. falciparum i za P. vivak, ako možemo da otključamo tu misteriju, onda imamo strategiju za obe bolesti.“
Ovo može biti „dvostruki“ odgovor, na primer, kombinovanje vakcina ili terapeutika koji ciljaju svaki receptor pojedinačno.
Vakcina RTS,S koja se trenutno daje maloj deci u Africi radi zaštite od malarije P. falciparum, ima samo skromnu zaštitu i ne traje dugo, rekao je profesor Bison.
„Zato je identifikacija ovih novih strategija za borbu protiv malarije toliko važna“, rekao je on.
Rad je sproveden u saradnji sa Univerzitetom u Adelaidi i Institutom za istraživanje vojske Volter Rid u SAD.
