Ćelije raka imaju urođenu nasumičnost u svojoj sposobnosti da reaguju na hemoterapiju, što je još jedno sredstvo u njihovom arsenalu otpora tretmanu, pokazuje novo istraživanje koje je vodio Institut za medicinska istraživanja Garvan.
Razumevanje zašto neke tumorske ćelije postaju otporne na hemoterapiju je ključni izazov u istraživanju raka, jer je hemoterapija još uvek prvi tretman za većinu karcinoma.
Novo istraživanje pokazuje da tumorske ćelije neuroblastoma – raka koji se razvija u simpatičkom nervnom sistemu „bori se ili beži“ – mogu da se kreću između stanja reagovanja ili ne reagovanja na hemoterapiju.
„Pokazali smo da postoji ‘buka’ u procesu ćelijske smrti, što se dešava ćelijama raka sa hemoterapijskim tretmanom – i da je ova inherentna buka, ili slučajnost, u sistemu ekspresije gena važan aspekt hemorezistencije“, kaže Vanredni profesor David Croucher, šef laboratorije za mrežnu biologiju u Garvanu.
Oko 15% ljudi sa neuroblastomom ne reaguje na hemoterapiju.
„Naši nalazi sugerišu da genetika ne uzima u obzir sve; drugi slojevi regulacije i drugi mehanizmi progresije tumora takođe mogu da podrže odgovor na lekove, tako da moramo da ih razmotrimo“, kaže dr Sharissa Latham, jedan od vodećih autora studije. .
Tim je pokazao da kada ćelije neuroblastoma dođu u stanje otpornosti na hemoterapiju, ne mogu se vratiti, što sugeriše da postoji mali prozor gde bi tretman mogao da deluje na tumorsku ćeliju pre nego što se zaključa.
„Kombinovanje hemoterapije sa lekovima koji ciljaju na ovu buku unutar tumora može imati najbolje rezultate kao tretman prve linije nakon dijagnoze, pre nego što se tumori zaključaju u stanje rezistencije“, kaže vanredni profesor Kraučer. Ovo preokreće tipičan protokol za klinička ispitivanja raka gde se novi tretman daje pacijentima koji su iscrpeli sve druge mogućnosti lečenja.
Nova studija objavljena je u časopisu Science Advances.
Istraživači su koristili matematičko modeliranje kako bi suzili signale „šuma“ u putevima ćelijske smrti u tumorima neuroblastoma. Zatim su to primenili na uzorke ćelija pacijenata, koristeći najsavremenije imidžing za masovno posmatranje pojedinačnih ćelija, kako bi vizuelno izolovali ćelije koje nisu reagovale na lečenje.
Pronađen je marker rezistencije — skup proteina uključenih u proces ćelijske smrti, poznat kao apoptoza.
„Želeli smo da otkrijemo šta je u osnovi te nasumice. Šta je to sa tim ćelijama i da li se bilo šta može manipulisati da bi se naterale da reaguju“, kaže dr Latam.
Tim je identifikovao određene klase odobrenih lekova koji se mogu kombinovati sa hemoterapijom kako bi se stabilizovala ekspresija gena uključenih u ćelijsku smrt, ili promenom urođenog praga koji može dovesti ćeliju tumora u stanje otpornosti.
Sledeći korak je početak napredovanja rada do kliničkog ispitivanja.
