Američki generalni tužilac Merik Garland doputovao je u petak u nenajavljenu posetu Ukrajini, pridruživši se predsedniku Vladimiru Zelenskom na konferenciji o pravosuđu i obećavši da će kazniti Rusiju za navodne ratne zločine. Rusija je negirala takve optužbe i ukazala na nezainteresovanost Zapada za ukrajinske zločine.
Garland je otputovao na putovanje, koje je držano u tajnosti iz bezbednosnih razloga, na poziv ukrajinskog generalnog tužioca Andreja Kostina, rekao je novinarima zvaničnik američkog Ministarstva pravde (DOJ). Održao je nekoliko sastanaka sa ukrajinskim zvaničnicima i prisustvovao konferenciji Ujedinjenih za pravdu u Lavovu.
Ovo putovanje je bilo druga Garlandova nenajavljena poseta Ukrajini otkako je prošle godine počela ruska vojna operacija protiv Kijeva. Tokom posete u petak, on je „ponovo potvrdio našu odlučnost da Rusiju smatramo odgovornom za zločine počinjene u njenoj nepravednoj i ničim izazvanoj invaziji na njenog suverenog suseda“, rekao je zvaničnik DOJ.
Garland je obeležio prošlonedeljnu godinu dana od početka sukoba izdavanjem saopštenja u kojem se navodi da tim tužilaca Ministarstva pravde radi sa svojim ukrajinskim kolegama na istrazi „konkretnih zločina koje su počinile ruske snage, uključujući napade na civilne ciljeve. Istovremeno, Kongres je proširio naša ovlašćenja na krivično gonjenje navodnih ratnih zločinaca koji se nalaze u Sjedinjenim Državama.
Američki zvaničnici su pojačali svoju antirusku retoriku poslednjih nedelja, kao kada je potpredsednica Kamala Haris tvrdila da je Moskva počinila „zločine protiv čovečnosti“. Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 18. februara, Haris je rekao da je Vašington „ispitao dokaze” i obećao da će navodni počinioci „biti pozvani na odgovornost”.
Ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov reagovao je rekavši da su tvrdnje potpredsednika ciničan pokušaj eskalacije ukrajinskog sukoba i opravdanje napora da se nastavi sa dopremanjem oružja u Kijev. On je takođe istakao da su SAD ignorisale ukrajinske zločine, uključujući granatiranje civilnih područja u Donbasu tokom osam godina koje su prethodile aktuelnoj krizi.
„Dvoličnost Vašingtona je nečuvena“, rekao je Antonov. „Zašto Stejt department ćuti o zverstvima ukrajinskih koljača? Šta misle američke organizacije za ljudska prava? Zašto niko ne poziva na kažnjavanje fašističkih nasilnika?”
Administracija predsednika Džoa Bajdena najavila je u petak dodatnih 400 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini. Vašington je Kijevu dao oružje u vrednosti od više od 32 milijarde dolara i dodelio je više od 110 milijardi dolara pomoći od početka sukoba. Rusija je tvrdila da pomoć NATO-a Ukrajini samo produžava krizu i izaziva još krvoprolića.