Kombinovani tim naučnika sa Zemlje iz više institucija pronašao je dokaze koji sugerišu da bi u narednim godinama zagrevanje planete moglo dovesti do više udara „vrućih munja“ koji bi mogli da izazovu još požara u mnogim delovima sveta. U svom radu objavljenom u časopisu Nature Communications, grupa opisuje proučavanje vrsta udara groma koji dovode do šumskih požara i verovatnoće njihovog povećanja kako globalno zagrevanje napreduje.
Rad je započeo analizom satelitskih snimaka šumskih požara u SAD u periodu od 1992. do 2018. Proučavajući vrste udara groma koji su se desili i upoređujući ih sa nastalim šumskim požarima, tim je otkrio da je veća vjerovatnoća da će šumski požari početi zbog udara vrućih groma , koje grupa opisuje kao štrajkove koji traju mnogo duže od proseka. Otkrili su da je otprilike 90% požara koje su primetili došlo na ovaj način. Takvi udari mogu trajati od oko 40 milisekundi do skoro trećine sekunde. Duže vreme udara prenosi više toplote na zapaljivi materijal kao što su drveće, žbunje, pa čak i trava.
Istraživači su zatim pogledali stopu takvih udara groma tokom vremena. Kompjuterske simulacije su pokazale veću frekvenciju kako se atmosfera zagreva. A klimatski modeli su pokazali da se takvi udari mogu povećati sa tri udara u sekundi na globalnom nivou na četiri udara u sekundi. Napominju da su modeli takođe pokazali da se sve vrste udara groma povećavaju do 2090. godine, što predstavlja povećanje od 28%.
Tim je zatim pogledao koji delovi sveta će najverovatnije videti više vrućih udara groma kako se planeta zagreva i zbog toga se menjaju vremenski obrasci. Otkrili su da su delovi Južne Amerike, jugoistočne Azije, Australije i Afrike u opasnosti. Ali otkrili su da će najdramatičnije povećanje verovatno biti u Severnoj Americi. S druge strane, modeli su pokazali da će polarni regioni verovatno videti manje požara jer će se tamo verovatno povećati količine kiše.
