Papa Grgur KSIII, pontifik iz 16. veka odgovoran za ono što je danas poznato kao gregorijanski kalendar, sada ima još jedno, nebesko pravo na slavu.
Radna grupa Međunarodne astronomske unije dala je ime jednom asteroidu po njemu, saopštila je u utorak Vatikanska opservatorija.
„560974 Ugoboncompagni“—Gregorijevo rođeno ime je bilo Ugo Boncompagni—najavljen je zajedno sa 72 druga imenovana asteroida u ažuriranju Radne grupe sindikata za nomenklaturu malih tela od 27. februara.
U novu grupu su uključena i tri jezuita povezana sa Vatikanskom opservatorijom, čime je broj jezuitskih asteroida porastao na više od 30, navodi se u saopštenju Opservatorije.
Gregori, koji je živeo od 1502-1585, zajedno sa italijanskim astronomom i jezuitskim matematičarem ispravio je julijanski kalendar i uveo novi metod računanja prestupnih godina koji je rezultirao onim što je sada poznato kao gregorijanski kalendar.
Vatikanska opservatorija vodi svoje poreklo iz 1582. do Grgurovog pontifikata i reforme gregorijanskog kalendara. Smeštena u papskoj letnjoj rezidenciji u Kastel Gandolfu u brdima južno od Rima, Opservatorija danas ima desetak sveštenika i braće koji proučavaju univerzum. Na njenom čelu je brat jezuita Gaj Konsolmanjo.
Prema saopštenju Opservatorije, proces imenovanja asteroida – relativno malog svemirskog tela u orbiti oko Sunca – uključuje privremenu oznaku na osnovu datuma njegovog otkrića, praćenog stalnim brojem.
„U ovom trenutku njegov otkrivač je pozvan da predloži ime za njega“, saopštila je Opservatorija, dodajući da su imena kućnih ljubimaca i komercijalna imena zabranjena i da mora proći 100 godina pre nego što se asteroidu da ime po pojedincu ili određenim događajima.
Radna grupa za nomenklaturu, koju čini 15 astronoma, zatim ocenjuje predložena imena.
