Manojlović je agenciji Beta kazao da Vučić u Briselu sve prihvata, a da je „hrabar“ samo na Pinku.
„Suštinski, ovim sporazumom Vučić omogućava da pet zemalja EU: Grčka, Slovačka, Rumunija, Kipar i Španija, koje nisu priznale međunarodni subjektivitet Kosova, sada to mogu učiniti, jer se Srbija s time saglasila. Time se zapravo pravi podloga tim zemljama da nisu priznale otcepljenje mimo volje matične države (Srbije), nego uz njenu saglasnost“, kazao je Manojlović.
Po njegovim rečima, slična stvar je urađena Vašingtonskim sporazumom „kada se Srbija saglasila da Izrael prizna Kosovo“.
„Jedina sporna tačka je očigledno samo Zajednica srpskih opština (ZSO) koju Aljbin Kurti ne želi da dozvoli, iako je to dogovoreno još 2013. godine. Ona je potrebna Vučiću da bi njenim formiranjem proglasio nekakvu veliku pobedu“, naveo je Manojlović.
Prema njegovim rečima ZSO u ustavnopravnom smislu nema nikakvih ozbiljnijih pravnih ovlašćenja karakterističnih za federalne jedinice, pa ni pokrajine, i u tom smislu pravljenje nekakve paralele s Republikom Srpskom je potpuno neosnovano.
Podsetio je da se Briselski sporazum poziva na Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi i da predviđa da opštine mogu sarađivati i koristiti svoja lokalna ovlašćenja kolektivno.
„U suštini, sam sporazum ZSO kao zbiru lokalnih entiteta daje ovlašćenja koje one po prirodi stvari već pojedinačno imaju. Na to se pridodaju nadležnosti u oblasti obrazovanja koje se često uporedno gledano prepuštaju manjinskim zajednicama, kao i zdravstvo koje kosovske strukture i nemaju razvijeno“, objasnio je on.
Dodao je da priča o ZSO podseća na glavu šećera, po istoimenoj pripovetki Milovana Glišića, „gde prostodušan narod (Beograd) kupuje istu glavu šećera kako bi umilostovilo tadašnju vlast (međunarodnu zajednicu)“.
„Ovim sporazumom se ceo region, ali i svet gura u veliku nesreću. Labavo međunarodno pravo tek sada će svako tumačiti kako želi. Ovaj sporazum još više će rasplamsati i rat u Ukrajini, a otvoriti i neka druga žarišta“, istakao je Manojlović.
Kazao je da je objavljivanjem francusko-nemačkog sporazuma i izjavom Žozefa Borela da su se Vučić i Kurti usaglasili oko sporazuma, „jasno da je prihvaćen tekst sporazuma i da oko njega neće biti dalje rasprave“.
„Ostalo je samo da se dogovori njegova primena i sporazum potpiše. Vučić očigledno u Briselu sve prihvata, a grmi i galami samo na Pinku“, ocenio je on.
Potpisivanje ovakvog sporazuma, zaključio je Manojlović, s čijim tekstom se Vučić saglasio, jeste suštinsko i definitivno priznavanje Kosova kojim Srbija više nema nikakvu kontrolu nad pitanjem međunardnog subjektiviteta ove teritorije, a samim tim i smanjen uticaj na zaštitu imovine, života i bezbednosti državljana Srbije na kosovsko-metohijskom području.
