Nemačka privreda se smanjila snažnije nego što se očekivalo u poslednja tri meseca 2022. godine, pošto su inflacija i energetska kriza uzeli danak na potrošnju domaćinstava i kapitalne investicije, prenosi Rojters.
Nemačka privreda se smanjila za 0,4 odsto u četvrtom kvartalu 2022. u poređenju sa prethodna tri meseca, saopštio je u petak statistički zavod.
Preliminarni podaci iz kancelarije ukazivali su na 0,2% kvartalno smanjenje, prilagođeno cenama i kalendarskim efektima. U trećem kvartalu 2022. bruto domaći proizvod je zabeležio blagi rast od 0,5% u odnosu na prethodna tri meseca.
Drugi uzastopni pad trenutne komponente procjene Ifo-a, pad proizvodnog PMI-a, slabo povjerenje potrošača i spremnost da se troše blizu istorijskih minimuma, sve to ukazuje na kontrakciju njemačke privrede još jednom u prvom kvartalu, ING-ov globalni šef makroekonomije rekao je Carsten Brzeski.
Krajnji rezultat za četvrti kvartal lošiji od očekivanog povećava strah od zimske recesije. Recesija se obično definiše kao dva uzastopna kvartala kontrakcije.
„Današnji brojevi pokazuju da je nagli rast cena energenata primetno usporio privredu uprkos obimnim merama pomoći vlade“, rekao je ekonomista Komercbanke Ralf Solven. Sa globalnim pooštravanjem monetarne politike, Solven je rekao da je teško očekivati primetan ekonomski oporavak.
Nakon što su prestale mere olakšice kao što su popust na gorivo i prevozna karta od 9 evra, potrošači su u četvrtom tromesečju trošili manje nego u trećem, saopštio je zavod za statistiku. Potrošnja domaćinstava smanjena je za 1,0%, dok je državna potrošnja porasla za 0,6% u odnosu na prethodni kvartal.
Investicije su takođe uticale na ekonomski učinak, navodi zavod za statistiku. Ulaganja u građevinarstvo su u četvrtom kvartalu pala za 2,9%, dok su ulaganja u mašine i opremu smanjena za 3,6%, oba prilagođena inflaciji, sezonskim i kalendarskim efektima.
U četvrtom kvartalu izvoz roba i usluga je opao za 1,0% u odnosu na treći kvartal. To je bilo zbog teške međunarodne situacije, obeležene stalnim prekidima u lancu snabdevanja i visokim cenama energije, navodi Zavod za statistiku.
