Američki predsednik Džo Bajden sastaće se u sredu sa liderima istočnog krila NATO-a, dok kineski najviši diplomata vodi razgovore u Moskvi – što je kontrastno pokazuje podršku uoči prve godišnjice ruske invazije na Ukrajinu, prenosi Rojters.
Unutar Ukrajine, škole su održavale nastavu preko interneta do kraja nedelje iz straha od porasta ruskih raketnih napada godinu dana nakon sveopšteg napada Moskve 24. februara, koji nije uspeo da sruši vladu i koji je dugo bio zaglavio.
Ruski predsednik Vladimir Putin odgovorio je na zastoj prikrivenim pretnjama da će upotrebiti nuklearno oružje. On je u utorak suspendovao sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja, optužujući Vašington da je naoružavanjem Ukrajine pretvorio rat u globalni sukob.
Kina i Rusija sklopile su novo partnerstvo „bez ograničenja“ samo nekoliko nedelja pre invazije, a kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji trebalo je da se sastane sa Putinom u sredu. Obraćajući se ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu „moj dragi prijatelju“, on je rekao da očekuje da će tokom posete postići nove sporazume.
„Bez obzira na to kako se međunarodna situacija menja, Kina je bila i ostaje posvećena, zajedno sa Rusijom, da uloži napore da očuva pozitivan trend u razvoju odnosa između velikih sila“, rekao je Vang.
Bajden, koji je podvukao svoju podršku Kijevu u iznenadnoj poseti ratom razorenoj Ukrajini u ponedeljak, zatim je okupio saveznike NATO-a u Poljskoj, rekavši da je invazija testirala ceo svet, ali su Vašington i njegovi saveznici pokazali da će braniti demokratiju.
„Ne bi trebalo da bude sumnje: naša podrška Ukrajini neće pokolebati, NATO neće biti podeljen i mi se nećemo umoriti“, rekao je u utorak u Kraljevskom zamku u Varšavi.
U Moskvi, ruski predsednik Vladimir Putin, koji tvrdi da NATO predstavlja egzistencijalnu pretnju Rusiji, uputio je upozorenje Zapadu zbog Ukrajine suspendujući njen poslednji veliki sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja sa Sjedinjenim Državama, Novi START.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je kasnije da će nastaviti da se pridržava ograničenja navedenih u Novom startu (Sporazumu o smanjenju strateškog naoružanja) o broju nuklearnih bojevih glava koje je mogla da rasporedi. Donji dom ruskog parlamenta potvrdio je u sredu suspenziju sporazuma.
Bajden je odbacio tvrdnju Rusije da zapadni saveznici žele da kontrolišu ili unište Rusiju i optužio Moskvu za zločine protiv čovečnosti kao što su gađanje civila i silovanje. Rusija negira da je počinila ratne zločine ili da je ciljala civile.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je Putinova suspenzija nuklearnog sporazuma bila „duboko nesrećna i neodgovorna“. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da to čini svet opasnijim i pozvao Putina da ponovo razmisli.
Blinken je takođe rekao da je Vašington zabrinut da Peking razmatra isporuku oružja Moskvi i upozorio na posledice ako se to dogodi.
Kineski ambasador u UN-u Džang Jun rekao je da su novi sporazum START i drugi instrumenti važni za globalnu bezbednosnu arhitekturu i da „dotične strane treba da nastave da pregovaraju jedna sa drugom”.
Napetost oko Ukrajine već je zaustavila inspekcije u skladu sa sporazumom, koji poziva Sjedinjene Države i Rusija da dozvole jedna drugoj da provere svoje nuklearne arsenale.
NATO saveznici i druge pristalice poslale su Ukrajini oružje i municiju vrednu desetine milijardi dolara. Od nove godine obećavaju moderne borbene tenkove, ali tek treba da ponude zapadne borbene avione koje traži Kijev.
Bajden će se u sredu sastati sa liderima bukureštanske devetke, istočnih članica NATO-a koje su se pridružile alijansi nakon godina hladnoratovske dominacije tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Među njima su mnogi od najjačih pristalica vojne pomoći Ukrajini.
Rusija je prošle godine pretrpela tri velika preokreta na bojnom polju u Ukrajini, ali i dalje kontroliše skoro petinu zemlje. Pokrenula je ogromnu ofanzivu poslednjih nedelja u istočnim provincijama, do sada ostvarivši samo marginalne dobitke uprkos nekim od najtežih gubitaka u ratu.
Ukrajinska vojska je saopštila da je grad Bahmut, žarište ruskog napredovanja u istočnom regionu Donjecka, bio pod granatiranjem, zajedno sa 20 drugih naselja u toj oblasti.
Guverner susedne Luganske oblasti rekao je da je Ukrajina odbila intenzivne napade oko grada Kremine severnije.
„Neprijatelj je juče pokušao da se probije kod Kremenje uz pomoć čete tenkova i pešadije“, rekao je Sergej Hajdaj na ukrajinskoj televiziji. „Nekoliko njihovih tenkova je ostalo na bojnom polju – naši su ih jednostavno uništili. Proboj nije uspeo, situacija se stabilizovala“.
Dvojica civila su ranjena u ruskom raketnom udaru u sredu na industrijska postrojenja u Harhovu, najvećem gradu na istoku Ukrajine, saopštili su lokalni zvaničnici.
Rojters nije bio u mogućnosti da nezavisno proveri izveštaje.
Najveći kopneni rat u Evropi od Drugog svetskog rata raselio je milione, ostavio gradove, mesta i sela u ruševinama i poremetio globalnu ekonomiju. Kancelarija UN za ljudska prava zabeležila je više od 8.000 ubijenih civila, cifru koju opisuje kao „vrh ledenog brega“.
