Prema novoj studiji objavljenoj u Frontiers in Conservation Science, rat u Ukrajini i međunarodna izolacija Rusije naštetili su očuvanju biodiverziteta. Međunarodnu publikaciju je koautor istraživač sa Univerziteta Havaiʻi u Manoi.
Zaštitnici prirode koji prate migratorne vrste, kao što su kohala (grbavi kit) i kolea (pacifička zlatna zuka), moraju se osloniti na svetsku mrežu istomišljenika naučnika, vlada i organizacija za prikupljanje podataka o divljim životinjama; međutim, sukob između Ukrajine i Rusije otežava istraživanje.
„Na razmenu znanja utiče to što međunarodna naučna partnerstva više nemaju doprinos ruskog finansiranja ili ruske ekspertize — i obrnuto“, rekla je Melisa Prajs sa Odeljenja za prirodne resurse i upravljanje životnom sredinom Koledža za tropsku poljoprivredu i ljudske resurse UH Manoa.
„Projekti saradnje su na čekanju, kao što je na Arktiku, kao i niz studija o pticama selicama, kitovima i drugim vrstama koje provode deo svog vremena u vodama kod obala Sibira, a drugi put se kreću preko Tihog okeana do tropima ili severnoameričkom kontinentu. To takođe utiče na živote studenata na razmeni, postdoktorskih saradnika i gostujućih istraživača.“
Prajs je učestvovao u studiji kao tadašnji predsednik Odbora za globalnu politiku Društva za konzervatorsku biologiju, međunarodne organizacije posvećene unapređenju nauke i prakse očuvanja biološke raznovrsnosti Zemlje. Posebno je zabrinuta zbog dalekosežnih posledica po očuvanje prirode, kao što su gubitak staništa i izumiranje vrsta.
Kao rezultat ruske invazije na Ukrajinu, poremećeno je satelitsko praćenje životinja kroz Međunarodnu saradnju za istraživanje životinja koristeći svemir (ICARUS), globalni sistem za praćenje životinja. ICARUS se oslonio na rusku svemirsku agenciju, koja je prekinula deljenje podataka 3. marta 2022.
„Mi o ratu razmišljamo kao o političkoj akciji, ali on ima ogromne implikacije na biodiverzitet“, rekao je Prajs. „Kada se vrste kreću između arktičkih i tropskih voda, potrebni su nam veliki međunarodni savezi da ih prate, proučavaju i očuvaju.“
Izolacija Rusije je takođe poremetila tekuće pregovore o životnoj sredini, odložila međunarodnu saradnju u pitanjima životne sredine i naglo promenila prioritete međunarodne i unutrašnje politike, navodi se u studiji.
Ruska suspenzija iz Društva za svetski međubankarski sistem finansijskih telekomunikacija ograničila je međunarodnu pomoć za projekte očuvanja migratornih vrsta u Rusiji, koji su zaustavili tekuće napore na terenu za mnoge ugrožene vrste koje se razmnožavaju na Dalekom istoku Rusije i migriraju na jugoistok i jug Rusije. Azija. Osim toga, sigurnost hrane za ljude je preuzela primat, primoravajući Evropsku uniju da olabavi politiku očuvanja biodiverziteta kako bi intenzivirala poljoprivredne napore i riješila problem nedostatka hrane.
„Na kraju, kako rat može uticati na druge institucionalne aranžmane osim onih koje smo ovde prikazali, kako se međunarodna saradnja može nastaviti usred rata, kako se saradnja može obnoviti gde god je izgubljena i kakve merljive uticaje na teren rat može imati izvan Ukrajine zbog šokovi za upravljanje, ostaju pitanja koja zahtevaju pažnju naučnika“, napisao je međunarodni tim autora za članak.
Ceo članak, „Implikacije ruske invazije na Ukrajinu za upravljanje očuvanjem biodiverziteta“, pojavio se u izdanju Frontiers in Conservation Science od 15. februara.