Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je u petak zapadne saveznike da ubrzaju svoju vojnu podršku Ukrajini, upozorivši na velikoj međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji da će odlaganja ići na ruku Rusiji kako se invazija približava svojoj prvoj godišnjici.
„Ne postoji alternativa brzini, jer je brzina od koje zavisi život“, rekao je Zelenski na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u Nemačkoj.
Ukrajina zavisi od zapadnog oružja da bi osujetila ambiciju ruskog predsednika Vladimira Putina da preuzme kontrolu nad velikim delovima zemlje. Vojna pomoć je postala test odlučnosti stranih vlada usred sve većih finansijskih troškova.
Oko 40 šefova država i vlada, kao i političara i stručnjaka za bezbednost iz skoro 100 zemalja trebalo bi da prisustvuje trodnevnom skupu zbog straha da bi borbe u Ukrajini mogle dovesti do novog hladnog rata.
U svojoj molbi za više zapadnog oružja, Zelenski je uporedio borbu Ukrajine protiv ruske invazije sa biblijskom borbom između Davida i Golijata, rekavši da njegova zemlja ima Davidovu hrabrost, ali da joj je potrebna pomoć da dobije praćku.
Zelenski je obećao da će njegova zemlja na kraju pobediti agresiju Moskve — i čak je predvideo da će se pobeda dogoditi ove godine. Ali on je upozorio da Rusija „još uvek može da uništi mnoge živote“.
„Zbog toga treba da požurimo“, rekao je Zelenski. „Potrebna nam je brzina.“
Zelenski prikazuje Ukrajinu kao branioca zapadne vrednosti slobode i demokratije od tiranije i tvrdi da njegova zemlja treba da bude na odgovarajući način opremljena da se odbrani od mnogo većih sila Rusije. Zapadne zemlje su stajale na njegovoj strani, ali su ponekad bile spore u ispunjavanju njegovih zahteva.
Nemački kancelar Olaf Šolc, koji je bio jedan od glavnih pobornika Ukrajine, obnovio je obećanja da će pomoći, ali je takođe insistirao na tome da saveznici Kijeva ne smeju da žure.
„Da bi se izvršio sav pritisak koji nesumnjivo postoji, u ovom odlučujućem pitanju, pažnja mora biti pre žurbe, kohezija pre solo nastupa“, rekao je Šolc, koji je oklevao pre nego što je preduzeo nove korake da pomogne Ukrajini.
Berlin se prošlog meseca složio da Ukrajini isporuči borbene tenkove nemačke proizvodnje Leopard i da dozvoli drugim zemljama da učine isto. Nemački zvaničnici, koji su se suočili sa velikim pritiskom da pošalju Leoparde, od tada su naznačili da su razočarani što druge zemlje nisu ponudile više oklopa.
Šolc je pozvao „sve koji mogu da isporuče takve borbene tenkove“ da to učine. On je rekao da će Nemačka učiniti sve što može „da olakša ovu odluku našim partnerima“, na primer obučavanjem ukrajinskih vojnika ili pomaganjem u logistici.
Potreba da se Ukrajini isporuči vojna pomoć vredna milijardi dolara ponekad je opterećivala savezničke zemlje. Nakon što je dobio zapadne obećanje tenkova i više municije, Kijev se sada nada borbenim avionima, ali neke zemlje odbijaju da ih pošalju.
Francuski predsednik Emanuel Makron podržao je apel Zelenskog.
„Moramo zajedno biti kredibilni“, rekao je Makron na skupu, „jer je to jedini način da se Rusija vrati za pregovarački sto na prihvatljiv način i izgradi održiv mir. To jest: u vreme i pod uslovima koje biraju Ukrajinci.
Prvi put posle dve decenije organizatori konferencije nisu pozvali ruske zvaničnike u Minhen. To je bio poslednji prestup dok zapadne zemlje pokušavaju da diplomatski izoluju Rusiju zbog invazije koja je počela 24. februara 2022. godine.
Potpredsednica SAD Kamala Haris trebalo je da se pridruži liderima Francuske, Nemačke i Velike Britanije na konferenciji.
Na istoj konferenciji prošle godine, održanoj samo nekoliko dana pre nego što je Putin poslao trupe u Ukrajinu, Haris je podelio američka upozorenja da se Rusija sprema da napadne svog suseda, rekavši: „Od kraja Hladnog rata ovaj forum nije sazvan u tako strašnim okolnostima. ”
U govoru koji je zakazan za subotu, potpredsjednik će iznijeti šta je u pitanju rat i zašto je to važno, kako bi ojačao argument za održavanje podrške SAD Ukrajini koliko god je potrebno, saopštila je Bijela kuća.
Frans Timermans, izvršni potpredsednik Izvršne komisije Evropske unije, rekao je da je 27-člana EU do sada održala jedinstvo po tom pitanju.
Timermans je takođe izrazio nadu da bi Kina mogla da izvrši pritisak na Rusiju da okonča rat.
