Najviši državni zvaničnici za izbore i sajber bezbednost SAD-a upozorili su u četvrtak na pretnje koje predstavljaju Rusija i drugi strani protivnici uoči izbora 2024. godine, napominjući da američki decentralizovani sistem hiljada lokalnih glasačkih jurisdikcija stvara posebnu ranjivost, piše AP.
Rusija i Iran su se mešali u prethodne izbore, uključujući pokušaje da se pristupe elektronskim bazama podataka birača povezanih sa internetom. Ometani ratom i protestima, nijedna zemlja nije poremetila prošlogodišnje izbore na sredini mandata, ali bezbednosni zvaničnici kažu da očekuju da će američki neprijatelji biti aktivniji kako se bliži sezona narednih predsedničkih izbora. Prvi predizbori su za manje od godinu dana.
Džen Isterli, direktorka savezne Agencije za sajber bezbednost i infrastrukturnu bezbednost, spomenula je ruski napad na Ukrajinu i pokušaje SAD da isporuče oružje i drugu pomoć opkoljenoj zemlji kao mogući motiv. Ona je rekla da je agencija „veoma zabrinuta zbog potencijalne odmazde Rusije za našu kritičnu infrastrukturu“.
Ona je takođe spomenula Kinu kao mogući izvor mešanja u izbore, posebno pošto su se odnosi između dve zemlje pogoršali, uglavnom zbog špijunskog balona koji je lebdeo širom zemlje pre nego što ga je oborio američki borbeni avion.
„Nismo videli ništa ovde, ali bih želeo da to završim rečju – još uvek“, rekao je Isterli, govoreći na godišnjem skupu Nacionalnog udruženja državnih sekretara.
Posebno zabrinjava decentralizovana priroda američkog izbornog sistema. Postoji oko 10.000 lokalnih glasačkih jurisdikcija širom SAD, uključujući okruge i gradove, prema Nacionalnoj konferenciji državnih zakonodavnih tela.
Nemaju svi od njih sredstva za novu opremu, odgovarajuće osoblje ili ažuriranu obuku izbornih radnika. Easterli je rekla da je prioritet njene agencije da dobije novac i stručnost za, kako je ona nazvala, „ciberno-bogate, sajber-siromašne” entitete.
Meagan Volfe, administratorka Izborne komisije Viskonsina, rekla je da njena država ima oko 1.850 lokalnih zvaničnika koji vode izbore, što otežava isplatu federalnog novca na način koji je efikasan na duži rok. Viskonsin je država koja se stalno menja, gde su četiri od prethodnih šest predsedničkih trka bile odlučene za manje od procentnog poena, a izborne zavere su našle plodno tlo od izbora 2020. godine.
„Mnogo puta, ako ne vidite da se nešto loše dešava u prostoru sajber bezbednosti, na to se na neki način zaboravi“, rekao je Volf, koji je i predsednik Nacionalnog udruženja državnih izbornih direktora. „Ljudi se ne sećaju da je ovo stvarna i neposredna pretnja, pa je i dalje pravi izazov pridobiti te lokalne jurisdikcije, njihova upravna tela da zaista prihvate ovaj koncept i da podrže održiva rešenja za lokalne izborne jurisdikcije. .”
Nekoliko državnih sekretara pozvalo je na dodatno federalno finansiranje lokalnih izbornih kancelarija, koje ne samo da se moraju pripremiti za prijetnje sajber bezbjednosti, već se moraju nositi i sa uznemiravanjem i prijetnjama od 2020.
Državni sekretar Arizone Adrijan Fontes primetio je da su izborni radnici, pa čak i birači u najmnogoljudnijem okrugu njegove države, Maricopa, bili mete uznemiravanja i zastrašivanja.
Stiven Spoding, direktor za politiku Komiteta za pravila i administraciju Senata SAD, rekao je da predsednica komiteta, demokratska senatorka Ejmi Klobučar, pokušava da dobije više sredstava za izbore nakon što je pokušaj krajem prošle godine propao. Kongres je dodelio 75 miliona dolara bespovratnih sredstava za izbornu bezbednost državama, ali to je bilo daleko manje od onoga što su tražili mnogi državni i lokalni zvaničnici.
„Po našem mišljenju je očigledno potrebno više od 75 miliona dolara iz prošlogodišnjeg omnibusa“, rekao je Spaulding. „U više navrata smo čuli o tome kako održivo finansiranje osigurava da naši izbori nastave da teče glatko, olakšavaju predvidljivost i planiranje, i nastojimo da radimo na dvopartijskoj osnovi kako bismo to postigli.“
