Zemljotres u Turskoj oživeo debatu o izgradnji nuklearne elektrane

Zemljotres u Turskoj oživeo debatu o izgradnji nuklearne elektrane

Razorni zemljotres koji je srušio zgrade u delovima Turske i susedne Sirije oživeo je dugogodišnju debatu na lokalnom i susednom Kipru o izgradnji velike nuklearne elektrane na južnoj mediteranskoj obali Turske.

Lokacija elektrane u Akuju, koja se nalazi oko 338 kilometara zapadno od epicentra zemljotresa 6. februara, projektovana je da izdrži snažne potrese i nije pretrpela nikakvu štetu niti je doživela snažno podrhtavanje tla od zemljotresa jačine 7,8 stepeni Rihterove skale. i naknadni potresi.

Ali veličina zemljotresa — najsmrtonosnijeg u modernoj istoriji Turske — izoštrila je postojeću zabrinutost oko izgradnje objekta na ivici velike linije raseda.

Rosatom, ruska državna kompanija zadužena za projekat, kaže da je elektrana projektovana da „izdrži ekstremne spoljne uticaje“ od zemljotresa jačine 9 stepeni Rihterove skale. U izgradnji nuklearnih elektrana, postrojenja su dizajnirana da prežive potrese koji su ekstremniji od onoga što je ranije zabeleženo u oblasti u kojoj se nalaze.

Mogućnost da se zemljotres jačine 9 stepeni Rihterove skale dogodi u blizini reaktora Akuju „približno je jednom u 10.000 godina“, rekao je Rosatom agenciji Asošiejted pres putem e-pošte prošle nedelje. „Upravo tako se sprovodi koncept margine bezbednosti.

Zvaničnik turskog ministarstva energetike, koga je AP kontaktirao, rekao je da nema neposrednih planova za ponovnu procenu projekta. Zvaničnik je govorio pod uslovom da ostane anoniman u skladu sa vladinim protokolom. Neki aktivisti, međutim, i dalje kažu da projekat — prva nuklearna elektrana u Turskoj — predstavlja pretnju.

Nuklearna postrojenja su izgrađena od jako armiranog betona, veličine za značajne potrese i daleko robusnija od komercijalnih zgrada, rekao je Andrev Vhittaker, profesor građevinarstva na Univerzitetu u Buffalu koji je stručnjak za zemljotresno inženjerstvo i nuklearne strukture.

Činjenica da se nalazi na zapadnom kraju Istočnoanadolskog raseda, koji je bio povezan sa prošlonedeljnim snažnim potresom, sugeriše da bi dizajn bio proveren da li je značajno podrhtavanje, dodao je Vitaker.

Ipak, rekao je Vitaker, bilo bi mudro ponovo proceniti proračune seizmičkog rizika u regionu za svu infrastrukturu, uključujući i elektranu.

„Nema razloga za zabrinutost, ali uvek postoji razlog za oprez“, rekao je on.

To je malo utehe za aktiviste u Turskoj i na obe strane etnički podeljenog Kipra. Oni su obnovili svoje pozive da se projekat ukine, rekavši da je razorni zemljotres jasan dokaz velikog rizika koji predstavlja nuklearna elektrana u blizini seizmičkih raseda.

U izjavi agenciji AP, Kiparska antinuklearna platforma, koalicija od preko 50 ekoloških grupa kiparskih Grka i kiparskih Turaka, sindikata i političkih partija, kaže da „poziva sve političke stranke, naučne i ekološke organizacije i civilno društvo da udruže napore i izvrše pritisak na tursku vladu da prekine svoje planove za nuklearnu elektranu Akuju“.

Kiparski član Evropskog parlamenta Demetris Papadakis upitao je Evropsku komisiju koje hitne mere namerava da preduzme kako bi zaustavila elektranu zbog opasnosti koju predstavlja izgradnja nuklearne elektrane u seizmičkoj zoni tako blizu Kipra.

Nuklearne elektrane širom sveta su dizajnirane da izdrže zemljotrese i bezbedno se gase u slučaju velikog pomeranja zemlje—oko 20% nuklearnih reaktora radi u oblastima značajne seizmičke aktivnosti, prema Svetskoj nuklearnoj asocijaciji.

Na primer, japanske nuklearne elektrane, uključujući nuklearnu elektranu Hamaoka, nalaze se u regionima gde se mogu očekivati zemljotresi jačine do 8,5 stepeni, saopštilo je udruženje. Strožiji bezbednosni standardi usvojeni su nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011. godine, kada se cunami obrušio na elektranu Daiči, istopila tri reaktora i ispustila opasne nivoe radijacije. A elektrana Diablo Canion u Kaliforniji je dizajnirana da bezbedno izdrži zemljotrese, cunamije i poplave koje bi se potencijalno mogle desiti iu regionu, prema njenom operateru.

Turski nuklearni regulatori su 1976. dali licencu za izgradnju elektrane u Akujuu nakon osam godina seizmičkih studija kako bi se odredila najpogodnija lokacija, ali je projekat usporen nakon nuklearne nesreće u Černobilju 1986. Izgradnja prvog reaktora počela je 2018. godine. Velikim nuklearnim elektranama je tradicionalno trebalo neko vreme da se izgrade zbog veličine, obima i složenosti infrastrukture i kašnjenja povezanih sa prvim elektranama.

Prema Rosatomu, studija Turske Kancelarije za prevenciju i otklanjanje posledica vanrednih situacija pokazuje da se lokacija u Akuju — oko 60 milja (95 kilometara) od severne obale Kipra — nalazi u zoni zemljotresa petog stepena, tj. smatra se najbezbednijim regionom u pogledu zemljotresa.

Dizajn postrojenja uključuje spoljni armiranobetonski zid i unutrašnju zaštitnu školjku od „prednapregnutog betona“, sa metalnim kablovima razvučenim unutar betonske školjke kako bi se dala dodatna čvrstoća konstrukciji, saopštila je kompanija. A savremeni dizajn reaktora, ruski VVER-1200, uključuje dodatnu bezbednosnu karakteristiku — čelični konus od 144 tone koji se naziva „hvatač jezgra“ koji u hitnim slučajevima zadržava i hladi sve rastopljene radioaktivne materijale, dodao je Rosatom.

Kompanija je istakla da su blokovi sa reaktorima VVER-1200 u skladu sa postfukušimskim zahtevima Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Postoji politička dimenzija zabrinutosti oko fabrike: Kipar je optužio Tursku da povećava zavisnost kiparskih Turaka od nje kako bi učvrstila etničku podelu ostrva. Turska je saopštila da će snabdevati otcepljene kiparske Turke severno od ostrva strujom preko podmorskog kabla. Cjevovod suspendovan nekoliko stotina metara ispod površine Mediterana već snabdeva sever vodom.

Elektrana, čiji prvi od četiri reaktora treba da bude uključen kasnije ove godine, imaće ukupan kapacitet od 4.800 megavata električne energije, obezbeđujući oko 10 odsto turskih potreba za električnom energijom. Prema vladinim podacima, ako bi elektrana počela sa radom danas, mogla bi sama da obezbedi dovoljno struje za grad od oko 15 miliona stanovnika, kao što je Istanbul, dodao je Rosatom.

Procenjuje se da košta 20 milijardi dolara. Rosatom ima 99,2% udela u projektu i ugovoren je za izgradnju, održavanje, rad i povlačenje fabrike.