Izraelski predsednik izneo je u nedelju kompromisni plan kako bi poštedeo zemlju, kako je opisao kao „ustavni kolaps” i moguće nasilje, zbog sporne revizije pravosuđa koju traži tvrdo desničarska vlada premijera Benjamina Netanjahua, prenosi Rojters.
Redak televizijski govor predsednika Isaka Hercoga u udarnom terminu, čija je uloga predvodnika osmišljena da ujedini često nestabilno društvo, uključivao je apel koalicionim poslanicima da odustanu od početnih koraka u zakonodavstvu u parlamentu koje su neki planirali da počnu ove nedelje.
Ali, ministar pravde Jariv Levin je prolio hladnu vodu na ideju o odlaganju, rekavši u izjavi u odgovoru na Hercogov govor da, iako se on ne protivi dijalogu, ovo „ne bi trebalo da bude povezano sa napretkom u zakonodavnom postupku“.
Opozicija levog centra, optužujući Netanjahua da traži veću kontrolu nad sudskim sistemom iako mu se sudi po optužbama za korupciju, organizovala je demonstracije i pozvala na protestne štrajkove širom zemlje u Knesetu u ponedeljak.
Netanjahu – koji negira da je počinio krivična dela na svom suđenju – kaže da reforme imaju za cilj uspostavljanje ravnoteže između izraelskih vlasti.
„Na ivici smo ustavnog i društvenog kolapsa“, rekao je Hercog. „Osećam – svi osećamo – da smo jedva na trenutak udaljeni od sudara – pa čak i od nasilnog sudara.
Postojao je sličan, ali više prikriven poziv Bele kuće, koja se uglavnom kloni razgovora o unutrašnjim poslovima Izraela.
„Genijalnost američke demokratije i izraelske demokratije je u tome što su obe izgrađene na jakim institucijama, na proverama i ravnotežama, na nezavisnom pravosuđu“, rekao je predsednik SAD Džo Bajden u izjavi koju je u nedelju citirao Njujork tajms.
„Izgradnja konsenzusa za fundamentalne promene je zaista važna kako bi se osiguralo da ljudi prihvate njih kako bi se mogle održati.
Nedavne ankete su pokazale relativno malu podršku za predložene promene u pravosuđu.
Hercog je pozvao na hitne razgovore između vlade i opozicije, zasnovane na pet principa. To bi uključivalo donošenje zakona o procesu donošenja izraelskih kvazi-ustavnih osnovnih zakona i zabranu bilo kakvog mešanja Vrhovnog suda u njih.
Drugi princip bi jasnije definisao nadležnost Vrhovnog suda, za koju vlada optužuje da je prekoračena. Hercog je takođe pozvao na promenu komiteta za izbor sudija – ali se nije složio sa vladom u pogledu formata, tvrdeći da „nijedna strana ne bi trebalo da ima ugrađenu većinu“.
Šef opozicije Jair Lapid rekao je da je Hercogov predlog dostojan, ali da dok se ne postignu sporazumi „borba neće biti zaustavljena i protest neće prestati“.
Pet glavnih izraelskih banaka, Banka Hapoalim, Banka Leumi, Izraelska diskontna banka, Mizrahi-Tefahot i Prva međunarodna banka Izraela, u retkom takvom saopštenju izrazile su podršku Hercogovom nastojanju da postigne široka razumevanja, za koje su rekli da će koristiti izraelskoj ekonomiji.
Pravni stručnjaci, ekonomisti i bivši bezbednosni i ekonomski zvaničnici, među kojima su i Netanjahuovi poverljivi ljudi i imenovanja, upozorili su da bi predlozi njegove vlade mogli imati ozbiljne diplomatske i ekonomske posledice.
