Evropski savet je pozdravio napredak zemalja Zapadnog Balkana u usklađivanju za viznom politikom Evropske unije i pozvao ih da brzo preduzmu dalje korake, navodeći da je to od hitne i ključne važnosti za upravljanje migracijama i dobro funkcionisanje i održivost bezviznih režima.
U zaključcima koje su šefovi država i vlada EU usvojili noćas posle samita, navodi se da treba pojačati nadgledanje viznih politika susednih zemalja i da je EU spremna da sa zemljama Zapadnog Balkana produbi saradnju u oblasti migracija, azila, upravljanja granicama i povrataka, maksimalno koristeći postojeće okvire i dostupne kanale.
Evropski savet je naveo i da će angažovanje EU i njenih članica sa zemljama porekla i tranzita biti intenzivirano na koordinisan način, uključujući kontakte na visokom nivou, u cilju jačanja njihovih kapaciteta u upravljanju granicama, sprečavanju neregularnih tokova, razbijanju lanaca krijmčarenja i povećanja povrataka.
„Sve migracione rute treba da budu pokrivene, takođe sa adekvatnim resursima. Postojeći akcioni planovi za rute preko Zapadnog Balkana i centralnog Mediterana treba da budu primenjeni. Komisija treba što pre da predstavi akcione planove za Atlantik, zapani i istočni Mediteran u cilju brzog ublažavanja pritiska na države članice koje su najviše pogođene i efikasnog sprečavanja neregularnih dolazaka“, navodi se u zaključcima.
Evropska unija će nastaviti da podržava partnere u rešavanju uzroka neregularne migracije i u pogledu bezbedne, regularne i uredne migracije, navodi se u dokumentu i dodaje da će biti pojačana saradnja sa međunarodnim organizacijama, posebno sa Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM) i UNHCR.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je izjavila da je veoma važno što je Evropski savet jasno prepoznao da je migracija „evropski izazov koji zahteva evropski odgovor“ i istakla da ako svih 27 članica EU rade zajedno ne postoji izazov koji ne mogu da reše.
Lajen je na konferenciji za novinare posle Evropskog saveta rekla da je ostvaren dobar napredak u radu na Paktu o migracijama i azilu i da treba nastaviti tim tempom.
Kada su u pitanju operativne mere koje EU sada može preduzeti, Lajen je rekla da će se raditi na jačanju spoljnih granica i sprečavanju neregularne migracije.
„Obezbedićemo integrisani paket mobilne i nepokretne infrastrukture – od automobile do kamera, od osmatračnica do elektronskog nadzora“, rekla je Lajen i dodala da će to finansirati EU i nacionalne vlade.
Najavila je i pokretanje pilot projekata koji će se fokusirati na granične procedure – registraciju, brze i pravedne procedure za azil i povratak. Te projekte će podržati Fronteks, Agencija EU za azil i Europol.
Predsednica EK je rekla da su se lideri dogovorili o međusobnom priznavanju odluka o povratku, što će omogućiti da se ti procesi ubrzaju.
„Princip je da ako je odluka o povratku doneta u jednoj članici, važiće u svim članicama. Tako da ako osoba ode u drugu članicu, ne morate opet da prolazite kroz istu proceduru, odluka o povratku je važeća“, objasnila je Lajen.
Lideri su se takođe dogovorili da povećaju korišćenje koncepta sigurne zemlje što će otvoriti put stvaranju zajedničke evropske liste i time zajedničkog evropskog pristupa za povećanje povrataka.
U pogledu saradnje sa zemljama porekla, Lajen je rekla da neke zemlje članice imaju različite dobre odnose sa tim državama, ali da je neophodno da se zauzme jedinstven stav na nivou EU.
Evropski savet je u zaključcima naveo da je potrebno brzo delovati na obezbeđivanju efikasnih povrataka i pozvao Komisiju i Savet da koriste mogućnost uvođenja restriktivnih viznih mera u odnosu na treće zemlje koje ne sarađuju u tome.
Borba protiv trgovine ljudima i krijumčarenja migranata će biti dodatno pojačana, naveo je Evropski savet i osudio korišćenje migranata u političke svrhe, posebno „kada se koriste kao deo hibridnih destabilizujućih akcija“.
