Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena razvija sveobuhvatan zakon kojim bi se rekonstruisao sistem azila u zemlji kako bi se ubrzalo rešavanje zahteva u velikim centrima za obradu zahteva na granici sa Meksikom, saopštila si dva zvaničnika američkog ministarstva za unutrašnju bezbednost Rojtersu.
Napori su proizašli iz tekućih razgovora Bajdenove administracije da se ponovo zamisli azil jer su granični prelazi dostigli rekordne visine, a imigracioni sudovi se suočavaju sa velikim zaostatkom, rekli su dva izvora, koji su zatražili anonimnost kako bi razgovarali o internim razmatranjima. Američki zvaničnici su prošlog meseca putovali u Evropu, uključujući zaustavljanje u Holandiji, kako bi tamo ispitali sisteme, rekli su.
Očekuje se da će Bajden, demokrata, tražiti reizbor 2024. godine i pooštrio je svoj pristup graničnoj bezbednosti, uvodeći nove imigracione mere poslednjih nedelja pošto su republikanci eskalirali napade po tom pitanju nakon što su preuzeli kontrolu nad Predstavničkim domom SAD.
Zakonodavstvo – koje ostaje u konceptualnoj fazi – takođe bi moglo uključiti različite procedure za tražioce azila na osnovu nacionalnosti, pri čemu bi migranti iz zemalja sa tipično višim stopama odobrenja dobili više slobode kretanja dok čekaju na ishod svojih slučajeva, rekli su izvori.
Oni sa većim šansama potencijalno bi bili smešteni u stanovima ili manje restriktivnim uslovima od pritvorskog centra, rekli su dvojica zvaničnika. Migranti za koje se smatra da je manje verovatno da će dobiti azil mogli bi se brzo procesuirati i deportovati. U fiskalnoj 2022. godini, na primer, 53% kineskih tražilaca azila dobilo je svoje slučajeve na imigracionom sudu, dok je samo 8% Hondurasa uspelo, prema vladinim podacima.
„To je potpuno preispitivanje pristupa i nije ograničeno aktuelnim zakonima“, rekao je jedan od zvaničnika DHS-a.
Izvori su naglasili da je predlog zakona ostao u izradi i da bi detalji mogli da se promene pre nego što bude finalizovan. Blas Nunjez-Neto, visoki zvaničnik DHS-a, jedan je od ljudi koji vode zakonodavne napore, prema jednom od zvaničnika DHS-a i još jednoj osobi koja je upoznata s tim.
Bela kuća i Nunjez-Neto nisu odmah dali komentar. Vreme donošenja konačnog zakona, ili da li će dobiti podršku republikanaca ili demokrata u Kongresu, ostaje nejasno.
Novi Bajdenov zakon o azilu takođe bi potencijalno mogao da uključi zahtev da migranti traže azil u zemljama kroz koje prolaze ako je zaštita dostupna negde drugde, rekla je treća osoba upoznata sa tim naporima.
Zagovornici imigranata kritikovali su tu ideju, rekavši da je slična „zabranama tranzita“ predloženim tokom republikanske administracije tadašnjeg predsednika Donalda Trampa. Zastupnici su takođe izrazili zabrinutost zbog brze obrade azila, rekavši da bi to moglo nepravedno dovesti do deportacije migranata sa validnim zahtevima.
U januaru je Bajden uveo nova ograničenja na granici u kombinaciji sa legalnim putevima za određene migrante, što je dovelo do naglog smanjenja broja ljudi uhvaćenih u ilegalnom prelasku granice između SAD i Meksika.
Nova ograničenja Bajdena, koja se oslanjaju na naredbu COVID-19 poznatu kao naslov 42, dozvoljavaju američkim vlastima da proteraju migrante sa Kube, Haitija i Nikaragve u Meksiko bez mogućnosti da zatraže američki azil. Pre toga, Meksiko je uglavnom prihvatao povratak Meksikanaca, nekih Centralnoamerikanaca i, nedavno, Venecuelanaca.
Međutim, naredba iz naslova 42 se osporava na sudu i ostaje nejasno da li će ostati na snazi ako se vanredna situacija za javno zdravlje COVID-a završi 11. maja kako je planirano.
Bajdenova administracija je rekla da želi da ukine naslov 42 i da ga zameni etabliranijim brzim procesom deportacije poznatim kao „ubrzano uklanjanje“. Američki zvaničnici su od prošle godine vršili pritisak na Meksiko da prihvati nemeksikance putem ubrzanog uklanjanja kada se naslov 42 ukine, rekla su dva američka zvaničnika Rojtersu.
Roberto Velasko, visoki zvaničnik ministarstva spoljnih poslova Meksika, otputovao je ove nedelje u Vašington kako bi razgovarao o nizu pitanja koja se odnose na obe zemlje. On je u saopštenju naveo da su „u toku razgovori“ o migrantskoj politici i da nisu donete odluke o narednim koracima.
