Novi Zeland je jedna od samo nekoliko ostrvskih država koja bi mogla da nastavi da proizvodi dovoljno hrane da prehrani svoje stanovništvo u nuklearnoj zimi, otkrili su istraživači.
U novoj studiji profesor Nik Vilson sa Univerziteta Otago u Velingtonu i nezavisni istraživač dr Met Bojd iz Adapt Research kažu da bi pet ostrvskih država, uključujući Novi Zeland, mogle biti u dobrom položaju da nastave da proizvode hranu uprkos smanjenoj sunčevoj svetlosti i hladnije temperature izazvane čađi u atmosferi nakon nuklearnog rata na severnoj hemisferi. Australija (ostrvski kontinent), Island, Vanuatu i Solomonska ostrva takođe su verovatno imali snažnu samodovoljnost hranom, čak i u ekstremnoj nuklearnoj zimi.
Njihovo istraživanje je objavljeno u međunarodnom časopisu Risk Analisis.
Profesor Vilson kaže da je, iako je Novi Zeland verovatno i dalje u stanju da proizvodi dovoljno hrane, njegova proizvodnja i distribucija i dalje su bili ugroženi ekstremnom zavisnošću zemlje od uvoznih proizvoda, kao što je rafinisano gorivo.
Istraživači su istraživali uticaj scenarija naglog smanjenja sunčeve svetlosti uzrokovanih nuklearnim ratom, erupcijama super vulkana ili uticajima asteroida na poljoprivrednu proizvodnju u svetu. Oni su primenili objavljene modele useva u uslovima „nuklearne zime“ na 38 ostrvskih država, kombinujući ovo sa drugim metodama za procenu zaliha kalorija u hrani. Oni su takođe procenili niz faktora otpornosti koji bi mogli zaštititi zemlje od uticaja nuklearne zime.
Dr Bojd kaže da iako bi neke druge nacije verovatno mogle da proizvedu dovoljno hrane, drugi faktori, poput kolapsa industrije i društvenog funkcionisanja, dovode u sumnju njihovu otpornost.
Profesor Vilson kaže da su nalazi u skladu sa studijom iz 1980-ih o uticaju nuklearnog rata na Novi Zeland, iako je otpornost zemlje opala od tada jer je njena zavisnost od uvezenog dizela i digitalne infrastrukture porasla.
„Ostrva kao što je Novi Zeland često su veoma zavisna od uvoza rafinisanog tečnog goriva, možda nemaju dovoljno energije i podložna su kvarovima i nestašicama kritične robe. Dok bi Novi Zeland mogao da preusmeri veliki deo svog izvoza mlečnih proizvoda na snabdevanje lokalnog stanovništva. tržištu, nedostaje mu mogućnost proizvodnje mnogih rezervnih delova za poljoprivredne mašine i mašine za preradu hrane.“
Dr Bojd kaže da nalazi studije potvrđuju nesigurnu poziciju u kojoj bi se mnoge zemlje našle tokom globalne katastrofe.
„Novi Zeland ima potencijal da očuva industrijsko društvo kroz ovu vrstu katastrofe, ali to nije ‘uključi i radi’. Potrebno je da se izvrši pristojna količina strateškog planiranja i to u dužem vremenskom periodu, ali ovo planiranje bi imalo koristi u suočavanju sa širokim spektrom ekstremnih rizika.“
Dr Bojd kaže da nalazi pokazuju da postoji potreba za analizom nuklearne zime i drugih scenarija za naglo smanjenje sunčeve svetlosti kao deo sveobuhvatne nacionalne procene rizika.
„Nama nije poznat nikakav plan za ovu vrstu globalne katastrofe, uključujući i to da li su razmotreni prioriteti za racionalizaciju.
„S obzirom da se očekuje da će vlada ove godine objaviti prvu Strategiju nacionalne bezbednosti Novog Zelanda, važno je da katastrofalni rizici povezani sa naglim scenarijima smanjenja sunčeve svetlosti ne prođu kroz pukotine.
