Indija se sprema da ponovo lansira svoj nosač aviona INS Vikramaditia nakon velike remonta, što je kritičan korak ka ispunjenju njenog plana za raspoređivanje dve borbene grupe nosača dok nastoji da ojača svoju regionalnu pomorsku moć kako bi se suprotstavila rastućoj samopouzdanosti Kine.
Očekuje se da će Vikramaditia, bivši sovjetski nosač kupljen od Rusije, uskoro biti porinut i pridružiće se prvom indijskom nosaču domaće proizvodnje koji je porinut u septembru, INS Vikrant, u procesu opremanja i testiranja na moru, sa planom da oba budu potpuno operativna. kasnije ove godine, piše AP.
„Ovo je značajno u smislu mogućnosti projekcije snage Indije, prvenstveno unutar Indijskog okeana“, rekao je Viraj Solanki, stručnjak za odbranu Indo-Pacifika sa sedištem u Londonu iz Međunarodnog instituta za strateške studije.
„Ovo zaista daje Indiji mogućnost da pokaže svoju sposobnost da se suprotstavi Kini unutar Indijskog okeana, što je prioritet indijske mornarice.
Mornarica kineske narodnooslobodilačke vojske širi se i modernizuje više od jedne decenije i sada je najveća na svetu. U junu je lansirao svoj prvi domaći dizajniran i izgrađen nosač aviona, treći ukupno u zemlji, kao deo programa za proširenje svog dometa i snage i postati više sila „plave vode“ koja može da deluje globalno.
Istovremeno, kineska Narodnooslobodilačka armija je preduzela ogromna ulaganja u tehnologiju balističkih i krstarećih raketa, a Ministarstvo odbrane SAD kaže da će imati mogućnost da izvodi „precizne udare dugog dometa na kopnene ciljeve svojih podmornica i boraca na površini“ u „bliski rok“.
Dok Peking povećava svoje pomorsko prisustvo oko Tajvana i gura svoje pretenzije u Južnom kineskom moru, SAD, Britanija i drugi saveznici su odgovorili redovnim pomorskim vežbama u regionu i prolazima kroz Tajvanski moreuz dok sprovode politiku „slobodne i otvori Indo-Pacifik.”
Kina još nije uplovila nosač aviona u Indijski okean, ali se očekuje da će to učiniti u narednih nekoliko godina. Već ima druga plovila koja redovno rade u regionu i uspostavila je svoju prvu prekookeansku bazu u državi Džibuti na Rogu Afrike, što joj omogućava lak pristup Indijskom okeanu.
Kina je aktivirala alarm u Nju Delhiju u avgustu kada je pristala, kako je Indija nazvala, „špijunski brod“ u luci Hambantota na Šri Lanki kod južne obale Indije, objekat koji je Kini iznajmljen 2017. na 99 godina.
„Nju Delhi vidi da Peking zadire u svoju tradicionalnu sferu uticaja, posebno u regionu Indijskog okeana“, rekao je Ridžvan Rahmat, analitičar odbrambene obaveštajne kompanije Džejns iz Singapura.
„Dok će se potencijalni rat sa Kinom verovatno voditi u unutrašnjosti, kinesko prisustvo u regionu Indijskog okeana može ozbiljno poremetiti indijske morske linije komunikacije, što će biti od suštinskog značaja za održavanje ratnih napora. Nedavna modernizacija indijske mornarice je da osigura da ovakvi scenariji neće zaživeti“, rekao je Rahmat.
Kao i Kina, Indija ima nuklearno oružje i gradi podmornice sa balističkim projektilima na nuklearni pogon kao deo svoje „nuklearne trijade“ vazdušnih, morskih i kopnenih platformi. Trenutno ima dve takve podmornice i planira još dve, kao i napadne podmornice na nuklearni pogon.
Njena flota takođe uključuje 10 razarača, 12 fregata i 20 korveta.
Indija i Kina sukobile su se na svojoj kopnenoj granici 2020. godine, pri čemu je poginulo 20 indijskih i četiri kineska vojnika. Okršaj se pretvorio u dug sukob na neravnom planinskom terenu gde svaka strana ima desetine hiljada vojnog osoblja.
Penzionisani šef indijske mornarice Arun Prakaš sugerisao je da bi iskustvo moglo da učini more važnijim u slučaju budućeg sukoba.
„30-mesečni kinesko-indijski vojni ćorsokak na Himalajima i kinesko strateško držanje u Južnom kineskom moru trebalo bi da budu jasni pokazatelji za indijske donosioce odluka da će pomorska moć imati ključnu ulogu kao instrument državne politike u budući ishodi“, napisao je Prakaš u decembru za The Indian Ekpress.
Sa dva nosača, indijski plan je da po jedan stacioniran na svakoj obali, rekao je kapetan D.K. Šarma, penzionisani portparol indijske mornarice koji se sada konsultuje o pitanjima odbrane.
Fokus Indije je uglavnom bio na Pakistanu na zapadu, ali s obzirom na prisustvo kineskih brodova u kritičnim plovnim putevima istočno od Indije, mudro je da indijska mornarica oseti svoje prisustvo i tamo, rekao je Rahmat.
On je, međutim, upozorio da Indiji još uvek nedostaju mnogi sistemi podrške, između ostalog, kako bi njeni prevoznici bili efikasni.
„Sami brodovi mogu biti operativni, ali indijska mornarica je još nekoliko godina daleko od mogućnosti da kredibilno projektuje svoje snage u region Indijskog okeana“, rekao je on.
Indijski premijer Narendra Modi pozdravio je lansiranje Vikranta kao pobedu u njegovoj kampanji „Make in India“ da postane samopouzdaniji u odbrani.
Mornarica se zalagala za izradu drugog nosača kod kuće, ali politička zabrinutost u kombinaciji sa dugim kašnjenjima i ogromnim prekoračenjem troškova u izgradnji Vikranta dovela je do mnogih skeptičnih da će se to ikada dogoditi, rekao je indijski analitičar odbrane Rahul Bedi.
„Vlada zapravo nema novca ili viziju da se upusti u drugi nosač aviona“, rekao je on.
U svom predloženom budžetu za 2023-24 koji je predstavljen u sredu, vlada je povećala potrošnju za odbranu za manje od 2%, što dodatno dovodi u pitanje velika nova ulaganja u prevoznike. Čak i ako se to desi, za izgradnju trećeg nosača trebale bi godine.
Kako se oprema Vikrant, očekuje se da će Indija uskoro odlučiti o kupovini 26 pomorskih borbenih lovaca — ili francuskih Rafal-M ili američkih F/A-18. Indijske vazduhoplovne snage već koriste verziju Dassault Aviation Rafale, što bi olakšalo održavanje, dok Boeingov F/A-18 može nositi više projektila.
Vikramaditja će nastaviti da koristi lovce MiG-29K ruske proizvodnje koje Indija već poseduje.
Indija pokušava da smanji svoje oslanjanje na opremu iz Rusije, koja trenutno obezbeđuje oko 60% svog inventara, a rat u Ukrajini postavlja pitanja o njihovoj efikasnosti i dostupnosti rezervnih delova. Sjedinjene Države i drugi saveznici postavljaju se u Nju Delhi kao alternativu i povećavaju svoju saradnju sa ključnim regionalnim igračem dok intenziviraju svoj fokus na Indo-Pacifik.
Međutim, stručnjaci kažu da bi čak i uz domaću proizvodnju i diversifikaciju nabavki, Indiji moglo biti potrebno 20 godina da prevaziđe zavisnost od ruskih zaliha i rezervnih delova.
Čak i pre rusko-ukrajinskog rata, Indija je pojačavala svoj diplomatski angažman sa grupom Kvad SAD, Indije, Japana i Australije, Asocijacijom nacija jugoistočne Azije i drugim zemljama pojedinačno, rekao je Solanki.
„Ovo se zaista ubrzalo nakon sukoba Indije i Kine na granici u junu 2020.“, rekao je on. „Tada smo videli pravi pomak i fokus na angažovanje sa Kvadom, sa Francuskom, aktivnije angažovanje sa Ujedinjenim Kraljevstvom, dalji rad sa Evropom… i rad sa zemljama ASEAN-a.
