Sankcije bloka koje ciljaju rafinisane naftne proizvode, uključujući dizel i mlazno gorivo, mogu na kraju da utiču na celokupno snabdevanje zbog rizika da bi ograničenja mogla da primoraju Rusiju da obuzda proizvodnju i preradu.
„Burad će izaći i pronaći tržište, logistički izazov, ali ne i izazov za snabdevanje“, rekao je agenciji viši naučni saradnik Ian Moore u globalnoj brokerskoj firmi Bernstein.
Međutim, očekuje se da će pronalazak alternativnih kupaca za rafinisane proizvode postati veći problem za Rusiju. Nacionalne snižene količine sirove nafte trenutno su u velikoj potražnji u Indiji i Kini, dve zemlje koje su glavni izvoznici goriva i imaju ogromne sopstvene kapacitete za preradu.
„Iako bi zabrana Rusiji ostavila više sirove nafte za izvoz, možda neće biti dovoljno destinacija za izvoz viškova, pa će Rusija možda morati da smanji proizvodnju za 5%-10%“, rekao je energetski analitičar DBS banke Pei Hva Ho, kako navodi novinska agencija.
Prošlog meseca Rusija je navodno povećala isporuke dizela afričkim i mediteranskim lukama u pokušaju da preusmeri zalihe. U decembru je potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak rekao da će isporuke biti preusmerene u Aziju, Afriku i Latinsku Ameriku, dodajući da bi Moskva radije smanjila proizvodnju nafte nego pristala na bilo kakva ograničenja cena.
Brisel je predložio gornju granicu od 100 dolara po barelu za dizel i gornju granicu od 45 dolara po barelu za snižene proizvode kao što je lož ulje. Mere koje su odobrile G7, Evropska komisija i Australija tek treba da podrže sve zemlje članice EU, iako se očekuje da će dogovor biti postignut u petak.
Ograničenje sledi sličnu meru koju su zapadne zemlje primenile 5. decembra i zabranjuju prodaju, osiguranje i transport ruske sirove nafte ako se ne kupi ispod granice od 60 dolara.
Za sada, isporuke rafinisanih proizvoda iz Rusije i dalje su donekle obilne u Evropi. Kontinent je u velikoj meri zavisan od uvoza dizela iz zemlje pod sankcijama, a trgovci pokušavaju da se zalihe pre ograničenja.
