MOK je u četvrtak pojačao napore da objasni svoj stav o pokušaju da pomogne ruskim sportistima da se kvalifikuju za Olimpijske igre u Parizu sledeće godine usred reakcije Ukrajine i njenih saveznika, preneo je AP.
Prošlonedeljni potez Međunarodnog olimpijskog komiteta da mapira put do Pariza za sportiste iz Rusije i Belorusije koji nisu aktivno podržavali rat izazvao je snažne primedbe Ukrajine, koja želi da tim zemljama ostane zabranjeno učešće u većini međunarodnih sportova.
Objavljujući u četvrtak niz objašnjenja i opovrgavanja svojim kritičarima, Olimpijsko telo je takođe odgovorilo na poziv ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da se njegov kolega iz MOK-a Tomas Bah vrati i vidi razrušeni grad Bahmut.
„Trenutno nema planova za još jednu posetu Ukrajini“, saopštio je MOK, napominjući da je Bah posetio Kijev prošlog jula i da je od tada razgovarao sa Zelenskim u telefonskim razgovorima.
MOK je još jednom naveo mišljenje dvojice stručnjaka Ujedinjenih nacija za ljudska prava koji podržavaju stav da Rusi i Belorusi ne treba da se suočavaju sa diskriminacijom samo zbog pasoša koji poseduju. Umesto toga, mogli bi da se takmiče pod neutralnom zastavom.
Taj stav osporile su poslednjih dana dve ukrajinske osvajačice medalja na Olimpijskim igrama u Tokiju, teniserka Elina Svitolina i skakačica u vis Jaroslava Mahučih, kao i bokser Vladimir Kličko, koji je osvojio zlato na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine. Oni žele potpunu zabranu Rusije i Belorusije iz Pariza.
Olimpijski zvaničnici u Ukrajini upozorili su da bi mogli da bojkotuju Pariz i sastaju se u petak kako bi razgovarali o tome.
„Izuzetno je žalosno eskalirati ovu diskusiju pretnjom bojkotom u ovoj preuranjenoj fazi“, rekao je MOK u četvrtak.
Olimpijski zvaničnici u Letoniji i Poljskoj takođe prete bojkotom, a tim zemljama pridružile su se Estonija i Litvanija u saopštenju ministara sporta u kojem se navodi da se sportska debata koristi „kao odvraćanje pažnje od nelegalne agresije na Ukrajinu“.
„Prirodno je da postoje glasovi neslaganja koji dolaze uglavnom iz susednih zemalja Ukrajine, s obzirom na njihovu specifičnu situaciju“, rekao je MOK, čija Olimpijska povelja obavezuje 206 nacionalnih olimpijskih tela da pošalju tim na Letnje igre.
U Beloj kući u četvrtak, sekretar za štampu Karin Žan Pjer rekla je da su Sjedinjene Države „radile na tome da Rusiju smatraju odgovornom za brutalni i varvarski rat“ pre nego što su priznale stav MOK-a.
„U slučajevima kada sportske organizacije i organizatori događaja, kao što je Međunarodni olimpijski komitet, odluče da dozvole sportistima iz Rusije i Belorusije da učestvuju u sportskim događajima, trebalo bi da bude apsolutno jasno da oni ne predstavljaju rusku ili belorusku državu“, rekla je ona. .
MOK je takođe odgovorio na poređenje sa Južnom Afrikom iz doba aparthejda koja je bila isključena sa Olimpijade više od 20 godina, napominjući da su sankcije UN bile na snazi tada, kao i kada su se sportisti iz bivše Jugoslavije takmičili kao nezavisni neutralni na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine.
„U ovom trenutku nema sankcija UN protiv Rusije i Belorusije“, saopštio je MOK.
Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, može da stavi veto na bilo koju od svojih predloženih rezolucija.
MOK je takođe istakao da je stvorio fond pomoći od 7,5 miliona dolara koji pomaže više od 3.000 ukrajinskih sportista.
„MOK je duboko tužan što čuje za smrt članova Olimpijske zajednice u Ukrajini koji su izgubili živote u ovom ratu“, navodi se u saopštenju.
Pritiscima vlade na sportiste i sportska tela takođe se treba odupreti, rekao je MOK, dodajući da je njegova misija „da ujedini ceo svet u mirnom nadmetanju“.
Na kraju, upravna tela svakog olimpijskog sporta trebalo bi da odluče o uslovima da bi sportisti mogli da se takmiče u Parizu.
