LONDON – Očekuje se da će ruski rat u Ukrajini uticati na dugoročnu potražnju za energijom i ubrzati prelazak sveta na obnovljive izvore energije i energiju sa niskim sadržajem ugljenika, jer zemlje povećavaju domaće zalihe energije, navodi BP u izveštaj u ponedeljak, piše Rojters.
U svom referentnom energetskom pregledu za 2023., BP Plc je rekao da će rat u Ukrajini usporiti globalnu ekonomsku aktivnost do 2035. za oko 3% u poređenju sa prošlogodišnjom prognozom zbog viših cena hrane i energije, kao i smanjene trgovinske aktivnosti.
BP je smanjio svoju prognozu potražnje za naftom i gasom u 2035. za 5% odnosno 6%, u skladu sa svojim centralnim scenarijem prognoze koji se zasniva na trenutnim planovima vlade za tranziciju u oblasti energetike. Promene su uglavnom fokusirane na Evropu i Aziju koje se u velikoj meri oslanjaju na uvoz energije, kaže BP.
Prema tri scenarija, globalna potražnja za energijom dostiže vrhunac između kasnih 2020-ih i 2035. godine, prema BP-u, čiji izvršni direktor Bernard Loonei ima za cilj da brzo poveća poslovanje kompanije sa obnovljivim izvorima energije i smanji proizvodnju nafte i gasa do 2030. godine.
Rusija je veliki izvoznik energije i drugih roba.
Ali globalni trgovinski putevi za energiju su se dramatično promenili nakon rata, posebno nakon što je Moskva zaustavila većinu svog izvoza prirodnog gasa u susednu Evropu, dok je Evropa zabranila uvoz ruske nafte.
Istovremeno, porast globalnih cena energije prošle godine naterao je vlade da ubrzaju domaću proizvodnju energije, uključujući nuklearnu energiju, obnovljive izvore energije, hidroenergiju i ugalj.
Sve zajedno, BP očekuje da će potrošnja primarne energije u 2035. biti niža za 2% u poređenju sa prošlogodišnjim izgledima, sa polovinom pada zbog povećanja energetske efikasnosti, a polovinom zbog niže ekonomske aktivnosti.
„Povećan fokus na energetsku bezbednost kao rezultat rata Rusije i Ukrajine ima potencijal da ubrza energetsku tranziciju jer zemlje nastoje da povećaju pristup energiji proizvedenoj u zemlji, od čega će većina verovatno dolaziti iz obnovljivih izvora i drugih nefosilnih goriva. “, rekao je glavni ekonomista BP Spenser Dale u izveštaju.
Potražnja za naftom će početi brzo da opada nakon 2030. prema tri scenarija BP-a, ali će nastaviti da igra glavnu ulogu u globalnom energetskom sistemu, sa svetskom potražnjom koja će dostići 70 do 80 miliona barela dnevno (bpd) do 2035. godine, u poređenju sa današnjom potrošnjom. od oko 100 miliona bpd.
Emisije ugljenika u 2030. prema centralnom scenariju BP-a su 3,7% niže nego u prethodnoj perspektivi.
