Smanjenje populacija velikih mesoždera poput lavova, tigrova i vukova može biti više izazvano brzim ekonomskim razvojem ljudi nego gubitkom staništa ili klimatskim promenama, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u utorak.
Istraživači se nadaju da bi rezultati mogli pomoći da se poboljšaju politike zaštite populacija mesoždera, koje su dovedene na ivicu izumiranja u mnogim dijelovima svijeta.
Studija je otkrila da je brži ekonomski razvoj povezan sa bržim padom populacije mesoždera.
„Usred brzog razvoja, čini se da ljudi postaju manje tolerantni prema mesožderima, sukobi eksplodiraju, a mi sumnjamo da se broj slučajeva krivolova i progona povećava“, rekao je glavni autor Tomas Džonson u saopštenju za štampu.
Neki mesožderi se love zbog mesa ili trgovine divljim životinjama, dok drugi, poput lavova, mogu biti ubijeni ako predstavljaju pretnju za nečiju egzistenciju — kao što je njihova stoka — ili njihov život, rekao je Džonson za AFP.
„Ovi ljudski elementi zapravo imaju daleko veći uticaj od elemenata gubitka staništa“, rekao je Džonson.
Tradicionalno, gubitak staništa se smatra primarnom pretnjom za populaciju mesoždera, ali istraživači su rekli da je to „patuljak“ ljudskim razvojem.
Studija, objavljena u Nature Communications, zaključila je da kako ljudske zajednice postaju bogatije, a socioekonomski rast usporava, populacije mesoždera mogu da se oporave.
Autori kažu da je to delimično zbog bolje zaštite staništa, ali uglavnom zato što ljudi počinju više da brinu o životinjama i imaju manje želje – i potrebe – da ih ubijaju.
„Ono što želite je da se ovaj rast uspori pre nego što [populacija mesoždera] potpuno nestane, tako da postoji barem prilika za oporavak“, rekao je Džonson.
Populacije sivih vukova već su se oporavile u Evropi i porasle za 1.800 odsto od 1960-ih zahvaljujući poboljšanom kvalitetu života i sporijem ekonomskom razvoju na kontinentu, kažu istraživači sa Univerziteta u Redingu.
Taj oporavak se ne dešava samo u zaštićenim parkovima već iu divljim područjima.
Mrki medvedi i risovi takođe počinju da se oporavljaju u Evropi, rekao je Džonson, dok je populacija tigrova u Indiji na sličan način počela da se oporavlja.
Ali nekoliko delova Afrike nije podržalo sveobuhvatne nalaze – kontinent nije doživeo brz razvoj, ali je njegova populacija mesoždera opala – a Džonson je rekao da je to možda zato što se veći deo pada populacije dogodio pre decenija pod kolonijalnim režimima.
Nalazi predstavljaju inherentnu tenziju između davanja prioriteta ljudskom razvoju u odnosu na zaštitu mesoždera, a Džonson je sugerisao da bi bogatije nacije — odgovorne za veći deo pada velikih mesoždera — mogle da podrže manje razvijene nacije putem ciljane finansijske podrške.
Ovo bi moglo uključivati plaćanje zajednicama u žarištima biodiverziteta dovoljno da zarade za život, uz promociju očuvanja.
„Ako zatvorite ljude u siromaštvo, ljudi nikada neće živeti pored biodiverziteta“, rekao je Džonson, dodajući da se nada da će politika ići dalje od tretiranja gubitka mesoždera kao uskog pitanja.
„Moja prava nada je da o ovome počnemo da razmišljamo kao o socio-ekonomskom problemu, kao i o ekološkom problemu.
Rad je posmatrao 50 vrsta mesoždera u preko 80 zemalja u poslednjih 50 godina.
Populacija mesoždera je doživela dramatičan pad na globalnom nivou u prošlom veku, a lavovi i tigrovi su odsutni sa više od 90 odsto njihovog istorijskog područja.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, mnoge lokalne vrste mesoždera poput risa, vuka i medveda već su izumrle.
