Panelisti Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 zaključili su danas u Beogradu da potpisivanje francusko-nemačkog sporazuma ne bi bio finalni dogovor normalizacije odnosa Beograda i Prištine, već je to medjukorak do zahteva za zvaničnim priznanjem Kosova od strane Srbije.
Koordinator radne grupe, Dragiša Mijačić, izjavio je da u predlogu tog sporazuma vidi četiri principa: „prvi je nalaženje rešenja koja garantuju bezbednost i prosperitet Srba na Kosovu, drugi jačanje poverenja između Albanaca i Srba, zatim privredna saradnja i razvoj infrastrukture, a četvrti princip EU je perspektiva Srbije i Kosova“.
Miljačić je u panel-diskusiji „Nemačko-francuski predlog sporazuma o normalizaciji mnogo buke (ni) oko čega?!“ rekao da sporazum treba da bude medjukorak, dok će se konačni sporazum o normalizaciji verovatno formalizati kroz ulazak Srbije u EU kada će biti zahtevano i zvanično priznanje Kosova.
„Sporazum treba da stvori uslove za priznanje Kosova od strane tri države članica EU koje to još nisu učinile Slovačka, Grčka i Rumunija“, dok, kako je rekao, ne zna se kako će reagovati Španija i Kipar.
Uz to, kako je nastavio, sporazum „ima za cilj da izvuče Srbiju iz klijantelističkog odnosa sa Rusijom pre svega u kontekstu davanja garancija za veto u Generalnoj supštini Ujedinjenih nacija“.
Direktor Centra za međunarodne i bezbednosne poslove Igor Novaković izjavio je na panelu u Medija centru da je osnovna svrha sporazuma da „u potpunosti deeskalizira situaciju“ izmedju Beograda i Prištine dok traje rat u Ukrajini i da omogući nekim državama da promene mišljenje o statusu Kosova.
„Nisam siguran da će tri države momentano priznati Kosovo i samim tim ovaj sporazum nije garancija da će sve razrešiti. Sporazum deeskalira situaciju i vodi ka novom dijalogu. Interesantno je da se ZSO u njemu ne spominje i da je na neki način to pitanje odvojeno od samog nastavka dijaloga“, rekao je on.
On je rekao da nije siguran da će do potpisivanja tog sporazuma doći jer kosovski premijer Aljbin Kurti „nije spreman to da prihvati“ formiranje ZSO zbog čega može doći do velike krize i zato što politička elita u Prištini želi da se Srbija obaveže da će priznati Kosovo kao uslov za dalji dijalog.
Koordinator Fondacije BFPE, Stefan Vladisavljev, izjavio je da treba verovati da postoje politički pritisci na Srbiju da prihvati sporazum i da se više ne može govoriti o nečemu što Beograd može da dodatno dobije, već samo o tome šta mu može biti oduzeto.
„Više nema prostora za previše pregovorima. Čini se da pozicija Srbije u nekim budućim pregovorima može samo biti lošija. Nekoliko je faktora za to, a to je geopolitički kontekst i želja da se deeskalira svaka mogućnost sukoba u Evropi i neopredeljenje Srbije da uvede sankcije Rusije, već da ostane neutralna“, rekao je on.
On je dodao da je proces evrointegracija država postao jedan od alata kojim se rešavaju neka sporna pitanja na prostoru Zapadnog Balkana i da ostavlja „zebnju“ oko toga šta će biti okvir tog procesa za Srbiju i druge države biti i da očekuje smanjenje podrške procesu ulaska u EU od strane gradjana.
Novinarka N1 Sonja Sovrlić izjavila je da je „dug put“ do potpisivanja francusko-nemačkog sporazuma jer prvo mora da dodje do vraćanja Srba u kosovske institucije, da se održe izbori na Kosovu u aprilu, a to su procesi koji mogu dugo da traju.
„I ključni korak koji bi trebalo da usledi bar onako kako je taj put trasiran u briselskom procesu, jeste osnivanje ZSO gde su SAD preuzele ulogu da oni to sprovedu. Svakako bi ZSO morala da prodje kroz Skupštinu i Vladu, a možda i kroz Ustav (Kosova)“, izjavila je Sovrlić.
