Specijalna izaslanica UN-a za Haiti rekla je u sredu da je čula „upozorenje“ od Sjedinjenih Država i Kanade o mogućem vođenju međunarodnih oružanih snaga da pomognu Haitiju u borbi protiv bandi, ali ne i „definitivno `ne`“.
Helen La Lajm je izrazila nadu da će se Savet bezbednosti UN pozitivno pozabaviti pitanjem sile koju je tražila vlada Haitija. Ona je na novoj konferenciji rekla da će međunarodne oružane snage biti partner Haićanske nacionalne policije „koje bi išle protiv bandi“.
Ona je govorila dan nakon što Sjedinjene Države i Kanada nisu pokazale interesovanje na sastanku Saveta bezbednosti za raspoređivanje svog bezbednosnog osoblja uprkos obnovljenim apelima UN i Haitija za pomoć u okončanju pogoršanja nasilja u najsiromašnijoj zemlji zapadne hemisfere. To su dve zemlje koje se najčešće pominju kao moguće vođe međunarodnih snaga na Haiju.
Zamenik američkog ambasadora Robert Vud rekao je Savetu da „Haiti mora da se pozabavi svojim stalnim izazovima nesigurnosti“, i ohrabrio je međunarodnu zajednicu da podrži njegove napore.
Ambasador Kanade u UN Robert Rej rekao je da svet treba da uči iz svih prethodnih vojnih intervencija na Haitiju, koje nisu donele dugoročnu stabilnost zemlji. Rekao je da je ključno da u budućnosti rešenja „moraju da vode Haićani i haićanske institucije“.
Premijer Haitija Ariel Henri i Savet ministara zemlje uputili su hitan apel 7. oktobra pozivajući na „neposredno raspoređivanje specijalizovanih oružanih snaga, u dovoljnim količinama“, kako bi se zaustavila kriza izazvana delimično „zločinačkim akcijama naoružanih bandi“. ”
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš uputio je apel, a La Lime ga je ponovio u utorak jer više od tri meseca kasnije nijedna zemlja nije istupila.
La Lime je rekao da postoji široka zabrinutost u Savetu bezbednosti zbog pogoršanja bezbednosne situacije na Haitiju.
Ona je savetu u utorak rekla da je „nasilje povezano sa bandama dostiglo nivoe koji nisu viđeni godinama“.
Ubistva i otmice su porasle četvrtu godinu zaredom 2022. godine, rekla je ona. Ona je rekla da je 1.359 kidnapovanja u prošloj godini više nego duplo veći broj u 2021, u proseku oko četiri dnevno. Ubistava se povećala za trećinu, na 2.183, što je zahvatilo sve segmente društva, uključujući bivšeg predsedničkog kandidata i direktora Nacionalne policijske akademije.
La Lime je rekao da je jednoglasno usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti u oktobru kojom se uvode sankcije pojedincima i grupama koje prete miru i stabilnosti na Haitiju, počevši od moćnog vođe bande, i sankcija koje su uvele SAD i Kanada imaju uticaja.
Na političkom planu, rekla je ona, „Sporazum o nacionalnom konsenzusu za inkluzivnu tranziciju i transparentne izbore“ koji je 21. decembra potpisao širok spektar političkih, civilnih, verskih, sindikalnih i privatnih zvaničnika predstavlja pozitivan razvoj koji poziva na izbore do februara 2024.
Ali ona je u sredu naglasila da je ključni element koji nedostaje specijalizovani međunarodni vojni kontingent za podršku policiji.
U Savetu bezbednosti „postoji velika zabrinutost i mislim da postoji priznanje da je pomoć potrebna“, rekao je La Lajm. „Sankcije nastavljaju da rade svoj posao i postoji priznanje da je vreme da se sedne i pozabavimo ovim pitanjem sile. Dakle, nadam se da će Savet bezbednosti to učiniti.”
