Na ulicama Lime vladala je napeta tišina uoči protesta za koje se pristalice bivšeg predsednika Pedra Kastilja nadaju da će otvoriti novo poglavlje u višenedeljnom pokretu tražeći Boluarteovu ostavku, raspuštanje Kongresa i hitne izbore. Kastiljo, prvi vođa Perua iz ruralnog andskog porekla, smenjen je nakon neuspelog pokušaja da se raspusti Kongres.
„Imamo delinkventne ministre, predsednike koji ubijaju i živimo kao životinje usred tolikog bogatstva koje nam kradu svaki dan“, rekao je Semjuel Asero, farmer koji je na čelu regionalnog odbora za proteste u andskom gradu Kusku. „Želimo da Dina Boluarte ode, lagala nas je.
Ljutnja na Boluartea bila je uobičajena nit dok su ulični prodavci prodavali majice sa natpisima: „Napolje, Dina Boluarte“, „Dina ubico, Peru te odbacuje“ i pozivom na „nove izbore, neka svi odu“.
„Naš Bog kaže da ne ubijaš bližnjega svoga. Dina Boluarte ubija, tera braću da se svađaju“, rekla je Paulina Konzak dok je nosila veliku Bibliju dok je marširala u centru Lime sa više od 2.000 demonstranata iz Kuska.
Do ranog popodneva, demonstranti su pretvorili ključne puteve u velike pešačke zone u centru Lime.
Protesti su do sada održani uglavnom u južnim Andima u Peruu, a 54 osobe su umrle u nemirima, od kojih je velika većina ubijena u sukobima sa snagama bezbednosti.
„Nalazimo se na prelomnoj tački između diktature i demokratije“, rekao je Pedro Mamani, student Nacionalnog univerziteta San Markos. Studenti tamo su stambeni demonstranti koji su putovali na protest koji se popularno naziva „preuzimanjem Lime“.
Univerzitet je bio okružen policajcima, koji su takođe bili raspoređeni na ključnim tačkama istorijskog centra grada Lime.
Otpremalo je oko 11.800 policajaca, rekao je lokalnim medijima Viktor Zanabrija, šef policije u Limi. On je umanjio veličinu protesta, rekavši da očekuje učešće oko 2.000 ljudi.
Bilo je protesta na drugim mestima, a video snimak objavljen na društvenim mrežama prikazuje grupu demonstranata koji pokušavaju da upadnu na aerodrom u južnoj Arekipi, drugom gradu u Peruu. Policija ih je blokirala, ali je aerodrom obustavio rad.
Demonstracije koje su izbile prošlog meseca i potonji sukobi sa snagama bezbednosti bile su najgore političko nasilje u više od dve decenije i naglasile su duboke podele između urbane elite uglavnom koncentrisane u Limi i siromašnih ruralnih područja.
Donošenjem protesta u Limu, demonstranti se nadaju da će dati novu težinu pokretu koji je počeo kada je Boluarte položio zakletvu 7. decembra da zameni Kastilja.
„Kada se dešavaju tragedije, krvoprolića van glavnog grada, to nema istu političku relevantnost u javnom programu kao da se dešava u glavnom gradu“, rekao je Alonso Kardenas, profesor javnih politika na Univerzitetu Antonio Ruiz de Montoja u Lima.
„Lideri su to shvatili i kažu da nas mogu masakrirati u Kusku, u Punu, i ništa se neće desiti, moramo da odnesemo protest u Limu“, dodao je Kardenas, navodeći gradove u kojima je došlo do velikog nasilja.
Koncentracija demonstranata u Limi takođe odražava kako je prestonica počela da viđa sve više antivladinih demonstracija poslednjih dana.
Demonstranti su planirali da marširaju u četvrtak od centra Lime do okruga Miraflores, amblematičnog naselja ekonomske elite.
Vlada je pozvala demonstrante na mir.
Boluarte je rekla da podržava plan da se poguraju izbori za predsednika i Kongres 2024. koji su prvobitno bili zakazani za 2026. godinu.
Mnogi demonstranti kažu da nije moguć dijalog sa vladom za koju kažu da je pokrenula toliko nasilja nad svojim građanima.
Kako su se demonstranti okupljali u Limi, sve je više nasilja izbilo u južnom Peruu.
U gradu Macusani, demonstranti su u sredu zapalili policijsku stanicu i sudsku kancelariju nakon što su dve osobe ubijene, a jedna teško povređena u pucnjavi usred antivladinih protesta. Povređena osoba preminula je u četvrtak ujutro u bolnici, saopštio je zdravstveni zvaničnik u gradu.
Aktivisti su demonstracije u četvrtak u Limi nazvali Kuatro Sujos martom, referencom na četiri kardinalne tačke carstva Inka. To je takođe ime dato masovnoj mobilizaciji 2000. godine, kada je hiljade Peruanaca izašlo na ulice protiv autokratske vlade Alberta Fuhimorija, koji je nekoliko meseci kasnije podneo ostavku.
Postoji nekoliko ključnih razlika između tih demonstracija i ovonedeljnih protesta.
„Godine 2000. ljudi su protestovali protiv režima koji je već bio konsolidovan na vlasti“, rekao je Kardenas. „U ovom slučaju, oni se suprotstavljaju vladi koja je na vlasti samo mesec dana i koja je neverovatno krhka.
Protesti 2000. takođe su imali centralizovano rukovodstvo i predvodile su ih političke stranke. „Sada ono što imamo je nešto mnogo fragmentiranije“, rekao je Koronel.
Najnoviji protesti su uglavnom bili napori građana bez jasnog rukovodstva.
„Nikada nismo videli mobilizaciju ove veličine, već postoji misao na periferijama da je neophodno, hitno da se sve transformiše“, rekao je Gustavo Montoja, istoričar sa Nacionalnog univerziteta San Markos. „Imam osećaj da smo svedoci istorijskog pomaka.
Protesti su narasli do tog stepena da je malo verovatno da će demonstranti biti zadovoljni Boluarteovom ostavkom i sada zahtevaju fundamentalniju strukturnu reformu.
Protesti su se pojavili „u regionima koji su sistematski tretirani kao građani drugog reda“, rekao je Montoja. „Mislim da će ovo samo rasti.“
