Govoreći tokom posete Vašingtonu, gde se sastao sa američkim državnim sekretarom Antonijem Blinkenom, Čavušoglu je izjavio da, iako je Ankara činila sve da okonča neprijateljstva, „nije u potpunosti u našim rukama da zaustavimo rat. ”
Ministar je napomenuo da, iako su Rusija i Ukrajina prešle „priličnu distancu u početku, a strane su se približile barem prekidu vatre“, kasnije je situacija „nažalost evoluirala“.
Čavušoglu je izjavio da su se uslovi ukrajinskog sukoba „promenili“. „Postao je složeniji i ima različite dimenzije. Nažalost, pojavilo se mnogo više različitih oblasti za pregovore“, dodao je on.
Diplomata je ponovio da Ankara nastavlja svoje posredničke napore u okviru sporazuma o žitu uz posredovanje UN i Turske, koji ima za cilj da otključa poljoprivredni izvoz preko Crnog mora iz Rusije i Ukrajine. On je dodao da isto važi i za razmenu zatvorenika između Moskve i Kijeva, kao i za ublažavanje rizika u nuklearnoj elektrani u ruskoj oblasti Zaporožje.
SAD i Rusija takođe održavaju kontakte kako bi izbegli upotrebu nuklearnog oružja, primetio je Čavušoglu. Ovo je bila očigledna referenca na razgovore između šefa Ruske spoljne obaveštajne službe (SVR), Sergeja Nariškina i direktora CIA Vilijema Bernsa, koji su održani u Ankari sredinom novembra i koji su se bavili pitanjima nuklearne bezbednosti.
Turska je dosledno pokušavala da deluje kao posrednik između Moskve i Kijeva kako bi se sukob rešio diplomatskim putem. U martu je nacija bila domaćin razgovora između njih dvojice. Iako je Moskva u početku izrazila optimizam u vezi sa mirovnim procesom, ukrajinska vlada je brzo odustala od svih obećanja koja je dala u Istanbulu, sa iznenadnom promenom raspoloženja ubrzo nakon što je tadašnji premijer Velike Britanije Boris Džonson posetio Kijev.
Od tada je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski potpisao dekret kojim se zvanično odbijaju mirovni pregovori sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom. Kasnije je izneo „formulu mira“ u deset tačaka, koja zahteva od Rusije da povuče sve svoje trupe sa teritorije koju Kijev smatra svojom. Moskva je odbacila predlog Zelenskog, rekavši da odbija da uzme u obzir realnost i ilustruje nespremnost Kijeva da pronađe rešenje za krizu.
Moskva je više puta ponavljala da je otvorena za razgovore sa Kijevom, ali samo ako Ukrajina „prizna realnost na terenu“, uključujući i novi status regiona Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja kao delova Rusije.
