BRISEL – Poljska i Litvanija žele da smanje gornju granicu cene ruske nafte i ciljaju na ruski nuklearni sektor pod novim sankcijama Evropske unije Moskvi i Minsku zbog rata u Ukrajini, saopštile su visoke diplomate dve zemlje EU u petak.
Kako se bliži prva godišnjica ruske invazije, Evropa takođe počinje da daje 18 milijardi evra (19,4 milijarde dolara) podrške Kijevu i razmatra da mu da nemačke tenkove Leopard 2.
Vodeći ruski jastrebovi EU će predložiti da blok zabrani više medija „ruske propagande“ i isključi više ruskih banaka iz globalnog sistema za razmenu poruka SVIFT, rekle su diplomate, tražeći da ne budu identifikovane.
„Sve je teže postići neophodnu jednoglasnost u EU za više sankcija. Ipak, mi ćemo predložiti ambiciozan novi paket“, dodao je jedan od diplomata.
Oni su rekli da bi 10. paket sankcija EU od kada je Rusija napala Ukrajinu trebalo da bude spreman na vreme za prvu godišnjicu invazije 24. februara.
Rusija je osudila sankcije EU i odbacila njihov uticaj otkako je pokrenula, kako kaže, svoju „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini.
Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak rekao je u sredu da njeni proizvođači nafte nisu imali poteškoća da obezbede izvozne poslove uprkos kaznama i ograničenjima cena.
Na terenu u Ukrajini u petak, Rusija je tvrdila da je zauzela grad Soledar, ali je Kijev rekao da su borbe u toku.
Poljske i litvanske diplomate rekle su da podržavaju nove sankcije protiv ruskog saveznika Belorusije nakon što je ovog meseca izvršni direktor EU najavio da će blok kazniti Minsk zbog pomaganja Rusiji u ratu.
Ukrajina je već pozvala 27-članu EU da uključi rusku državnu nuklearnu energetsku kompaniju Rosatom u sankcije, potez koji je do sada blokirala Mađarska, koja ima nuklearnu elektranu koju je izgradila Rusija i koju planira da proširi sa Rosatomom.
Diplomate su kao prvi korak predložile da se Rosatom i/ili njegovo rukovodstvo stavi na crnu listu u EU. Zapad nije uveo sankcije Rosatomu otkako je Rusija izvršila invaziju. Agencija je u decembru saopštila da je njen izvoz u 2022. porastao.
Dvojica diplomata su dodali da će takođe pokušati ponovo da prekinu trgovinu dijamantima Belgije sa Rusijom, za koju je poljski diplomata rekao da je doprinela 4,5 milijardi evra u ruski budžet, i da prošire zabranu trgovine robom koja se može koristiti u vojne svrhe.
Belgija je u prošlosti govorila da bi to bio „ogroman gubitak“, a Svetski centar za dijamante u Antverpenu, lobi industrije, rekao je da će imati koristi od konkurentskih trgovinskih čvorišta ako EU prestane da uvozi dijamante iz Rusije.
Diplomate su saopštile da je blok na putu da Ukrajini isplati prvu tranšu pomoći od 3 milijarde evra koja je namenjena da pomogne u vođenju vlade u Kijevu i isplati penzije do kraja meseca, nakon čega sledi 1,5 milijardi svakog meseca od marta.
U narednim nedeljama, EU takođe treba da preispita svoju gornju granicu cena ruske sirove nafte, za koju je poljski diplomata rekao da bi trebalo da bude smanjena sa međunarodno dogovorenih 60 dolara s obzirom da se nafta Urals nedavno trgovala ispod tog nivoa.
„Ograničenje treba da bude efikasno kao sredstvo za smanjenje prihoda ruskog budžeta za finansiranje rata“, rekao je litvanski diplomata.
Blok, zajedno sa Sjedinjenim Državama, celim klubom G7 najindustrijalizovanijih globalnih sila i drugim međunarodnim saveznicima takođe ima za cilj da se dogovori o novom ograničenju od 5. februara, ovog puta za ruske petrohemijske proizvode, uključujući dizel.
Poljska i Litvanija pale su pod orbitu Moskve nakon Drugog svetskog rata. Decenijama kasnije, navukli su gnev Rusije zbog ulaska u EU i NATO, iste aspiracije koje Ukrajina sada ima (1 dolar = 0,9264 evra)
