ExxonMobil – ranije poznat kao Exxon i jedna od vodećih svjetskih naftnih i gasnih kompanija – imao je podatke o klimatskim promjenama još 1977. godine, prema nedavnom pregledu internih dokumenata koje je kompanija držala u tajnosti skoro pet decenija.
2015. istraživački novinari Los Anđeles Tajmsa i Gardijana došli su do šokantnog otkrića. Pronašli su desetine internih dokumenata naučnika Exxon-a i ExxonMobil-a koji jasno navode kako su proizvodi fosilnih goriva doprinijeli globalnoj klimatskoj krizi – onoj koja bi mogla imati „dramatične efekte na životnu sredinu prije 2050. godine“.
Otkako su ovi izveštaji prvi put procureli, istraživači su proučili i pažljivo analizirali zaključke, uglavnom da bi ukazali na licemerje višedecenijske kampanje ExxonMobil-a da negira nauku o klimatskim promenama.
Ipak, tačni brojevi i grafikoni koje su projektovali naučnici predvođeni industrijom nisu se suočili sa istim nivoom ispitivanja, iako se čini da pomno prate emisije fosilnih goriva i globalno zagrevanje danas.
Istraživači sa Univerziteta Harvard su sada prvi koji procenjuju kako su rezultati unutrašnjih klimatskih modela ExxonMobil-a usklađeni sa stvarnom naučnom literaturom i našom klimatskom realnošću.
Na kraju, autori su otkrili da je između 63 i 93 posto skrivenih projekcija kompanije proizvedenih između 1977. i 2003. bilo tačno.
Grafikon ispod pokazuje koliko dobro se projekcije podudaraju sa istorijski posmatranim promenama temperature.
„Naši nalazi pokazuju da ExxonMobil nije samo znao ‘nešto’ o globalnom zagrevanju pre nekoliko decenija – oni su znali onoliko koliko su znali akademski i vladini naučnici,“ pišu autori.
„Ovi nalazi potvrđuju i dodaju kvantitativnu preciznost tvrdnjama naučnika, novinara, advokata, političara i drugih da je ExxonMobil tačno predvideo pretnju globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim faktorima, kako pre tako i paralelno sa orkestriranjem lobističkih i propagandnih kampanja za odlaganje klimatskih akcija“, dodaju.
Analiza je zasnovana na 32 interna dokumenta koja su izradili naučnici Exxon i ExxonMobil između 1977. i 2002. (kompanija Ekkon se spojila sa Mobil Oil Corp 1999. i postala EkkonMobil).
Ovi podaci su zatim upoređeni sa 72 nezavisna, recenzirana naučna rada koju su naučnici Exxon i ExxonMobil objavili između 1982. i 2013.
U proseku, ExxonMobil-ova projektovana stopa zagrevanja bila je oko 0,20°C u deceniji. To je otprilike ista procena koju su nezavisni naučnici i vlade izneli u svojim modelima.
S obzirom na stopu emisija ugljenika koje proizvodi ljudi, naučnici ExxonMobil-a su takođe predvideli da će efekti klimatske krize prvi put postati očigledni na prelazu veka.
I tako su i uradili, iako su portparoli ExxonMobil-a poricali stvarnost za koju je kompanija znala da se odvija.
U stvari, u poređenju sa klimatskim modelima koje su naučnici NASA predstavili američkom Kongresu 1988. godine, predviđanja kompanije su bila još veštije dizajnirana, otkrili su istraživači sa Harvarda.
Već skoro pet decenija, zvaničnici ExxonMobil-a pokušavaju da poseju sumnju tvrdeći da su klimatski modeli zasnovani na previše neizvesnosti da bi bili pouzdani. Na primer, 1999. godine, izvršni direktor je tvrdio da su klimatski modeli često zasnovani na „čistim spekulacijama“.
Ali, kako se ispostavilo, nesigurnost u ExxonMobil-ovom sopstvenom internom istraživanju je ista kao i ono što su otkrili nezavisni klimatski naučnici – i prihvaćen je deo klimatskog modeliranja koji se stalno usavršava svake godine.
„Ovo je ekser u kovčegu ExxonMobil-ovih tvrdnji da je lažno optužen za klimatske malverzacije“, kaže istoričar nauke i glavni autor studije Džefri Supran, koji je sada na Univerzitetu u Majamiju.
„Naša analiza pokazuje da su sopstveni podaci ExxonMobil-a bili u suprotnosti sa njegovim javnim izjavama, koje su uključivale preuveličavanje neizvesnosti, kritikovanje klimatskih modela, mitologizovanje globalnog hlađenja i pretvaranje neznanja o tome kada će – ili da li – globalno zagrevanje izazvano ljudima biti merljivo, a sve to uz ćutanje o opasnost od nasukanih sredstava fosilnih goriva“.
Zvaničnici u Exxon-u znali su ka čemu ide svet. Činilo se da ih nije briga.
