Ova najnovija studija prati nalaze objavljene 2021. godine koji pokazuju da je majčino mleko vakcinisanih osoba sadržalo antitela protiv SARS-CoV-2, virusa koji izaziva COVID-19. Nova studija, objavljena u Journal of Perinatology, analizirala je stolicu novorođenčadi koja su konzumirala ovo majčino mleko i pronašla antitela na SARS-CoV-2.
„Naša prva studija je pokazala da u majčinom mleku postoje antitela na SARS-CoV-2, ali nismo mogli da kažemo da li ta antitela prolaze kroz gastrointestinalni trakt beba i možda tamo pružaju zaštitu“, rekao je Džozef Larkin III, stariji autor knjige studija i vanredni profesor na UF/IFAS odeljenju za mikrobiologiju i nauku o ćelijama.
Koristeći tehniku zvanu test neutralizacije, istraživači su pokazali da antitela pronađena u stolici beba pružaju zaštitu od virusa. Test počinje izolovanjem antitela iz stolice i njihovim dodavanjem u posebnu liniju ćelija koje imaju vrstu receptora koje virus SARS-CoV-2 koristi da uđe u ćeliju. Istraživači zatim uvode pseudovirus SARS-CoV-2, koji deluje kao virus koji izaziva COVID-19, ali je sigurniji za upotrebu u laboratoriji. Pseudovirus je fluorescentan, tako da kada se veže za ćeliju, ćelija svetli.
„Videli smo da kada su antitela bila prisutna, bilo je manje fluorescentnih ćelija u poređenju sa našim kontrolama gde nisu bila prisutna antitela“, rekla je Lauren Stafford, jedan od prvih autora studije i doktorant UF/IFAS College of Agricultural and Life Sciences u Larkinova laboratorija.
„Antitela interferiraju i ne dozvoljavaju virusu da dođe do ćelija“, dodao je Larkin.
Iako se često smatra da virus koji izaziva COVID-19 uglavnom utiče na pluća, može da napadne i creva, zbog čega je pronalaženje antitela tamo značajno, rekli su istraživači.
„Antitela koja se unose kroz majčino mleko mogu da obezbede zaštitni omotač u ustima bebe i gastrointestinalnom traktu“, rekla je dr. Vivian Valcarce Luaces, drugi prvi autor studije i pripravnik za postdoktorsku stipendiju iz neonatologije.
Studija je takođe merila i testirala antitela pronađena u krvnoj plazmi majki i majčinom mleku ubrzo nakon vakcinacije, a zatim ponovo oko šest meseci kasnije. Istraživači su otkrili da su antitela u plazmi i mleku vakcinisanih ljudi bila u stanju da neutrališu virus, mada su takođe primetili da se nivo antitela smanjio nakon šest meseci, što su otkrile i druge studije o vakcinama.
Dr Jozef Noj, jedan od koautora studije i profesor na Odeljenju za pedijatriju Medicinskog fakulteta UF, odsek za neonatologiju, rekao je da prva i druga studija zajedno daju potpuniju sliku o tome kako se vakcinacija protiv COVID-19 tokom trudnoće a dojenje može biti zaštitno za roditelje i dete.
„U našem istraživanju pratimo put antitela, od trenutka kada se proizvode kod mame nakon vakcinacije, pa sada kroz probavni sistem bebe. Sledeće pitanje je da li je manja verovatnoća da će te bebe dobiti COVID-19“, Dr Noj je rekao.
Istraživači kažu da su potrebne veće studije da bi se odgovorilo na to pitanje, jer je ova najnovija studija uključila 37 majki i 25 beba, što je relativno mali broj učesnika.
Međutim, ova studija doprinosi rastućem broju istraživanja koja otkrivaju kako vakcinacija protiv COVID-19 tokom trudnoće i dojenja može zaštititi novorođenčad, kažu istraživači. Trenutno deca mlađa od šest meseci ne mogu da prime vakcinu, tako da majčino mleko može biti jedini način da se obezbedi imunitet.
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuju vakcinaciju protiv COVID-19 za osobe koje su trudne, doje, pokušavaju da zatrudne ili koje bi mogle da zatrudne u budućnosti. Prema CDC-u, od kraja novembra 2022. godine, nešto više od 70% trudnica u Sjedinjenim Državama završilo je primarnu seriju vakcina protiv COVID-19, iako je samo 14% primilo bivalentni dopunski lek.