Ukupne raspoložive količine uglja iz domaće proizvodnje uglja, neto uvoza i zaliha u 2023. godini planirane su u iznosu od 8,051 Mtoe (milion tona ekvivalentne nafte).
Od ove količine najveća količina uglja biće potrošena za transformacije (7,8 Mtoe).
Potrošnja za transformacije obuhvata potrošnju za proizvodnju struje i toplotne energije (7,212 Mtoe), potrošnju za preradu uglja u sušari (0,1 Mtoe) i potrošnju koksa za visoke peći (0,517 Mtoe).
Plan je da se za proizvodnju struje i toplotne energije potroši 14 odsto više uglja nego što je bila procenjena potrošnja za 2022. godinu.
U 2023. godini planirano je da se u Srbiji proizvede manje od 36,8 miliona tona uglja.
Ubedljivo najviše uglja trebalo bi da bude proizvedeno iz površinske eksploatacije (36,18 miliona tona). U Energetskom bilansu za 2023. godine ističe da je ovo tri odsto više nego što je procenjena proizvodnja za 2022. godinu.
Medjutim, u Energetskom bilansu za 2022. koji je Vlada utvrdila u januaru te godine, piše da se procenjuje da će iz površinske eksploatacije biti proizvedeno 38,45 miliona tona uglja, što je više nego što su procene za proizvodnju u 2023. godini.
Ove godine, kada je u pitanju površinska eksploatacija, planirana je proizvodnja sa površinskih kopova Kolubare u iznosu od 26,5 miliona tona i sa kopa Kostolac u iznosu od 9,68 miliona tona.
Iz rudnika sa podzemnom eksploatacijom planirana je proizvodnja od 400.500 tona, a iz rudnika sa podvodnom ekploatacijom uglja 216.000 tona.
U odnosu na Energetski bilans za 2022. godinu, procenjena proizvodnja u Kolubari je smanjena sa 29,1 milion tona na 26,5 miliona tona.
Na sajtu Elektroprivrede Srbije (EPS) navodi se da se prosečna godišnja proizvodnja uglja u Srbiji kreće od 37 do 40 miliona tona uglja. Dodaje se i da je maksimalna godišnja proizvodnja uglja u EPS-u ostvarena 2011. godine kada je bila 40,3 miliona tona uglja.
Energetski bilans je dokument kojim se utvrdjuju godišnji iznosi energije i energenata potrebni za sigurno i kvalitetno snabdevanje krajnih kupaca.
