ZAGREB – Hrvatska je u subotu u ponoć prešla na zajedničku evropsku valutu, evro, i uklonila desetine graničnih prelaza kako bi se pridružila najvećem svetu za putovanje bez pasoša, prenosi AP.
Označio je novi početak za malu balkansku naciju od 4 miliona ljudi koja je privukla međunarodnu pažnju pre tri decenije kao mesto brutalnog rata koji je skoro četvrtinu njene ekonomije ostavio u ruševinama.
Ulazak u evropsku šengensku zonu bez provjere lične karte znači da će Hrvati sada biti među skoro 420 miliona ljudi koji mogu slobodno putovati u 27 zemalja članica.
Usvajanje evra će takođe ponuditi Hrvatskoj prednosti koje proizilaze iz dubljih finansijskih veza sa 19 drugih korisnika valute i sa Evropskom centralnom bankom. Takođe će olakšati putovanja i poslovanje, otklanjajući muke oko menjanja valuta za Hrvate koji odlaze u inostranstvo i za desetine hiljada turista koji svake godine posećuju njihovu zemlju zbog posla ili uživanja u njenoj zadivljujućoj jadranskoj obali.
Dok su veseljaci širom Hrvatske izašli na ulice da odzvanjaju Novu godinu, ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović bio je na graničnom prelazu Bregana sa Slovenijom i poželeo sreću poslednjim putnicima da tamo provjere pasoše.
Slovenija je deo šengenske zone i ima zadatak da čuva svoje spoljne granice od 2007. godine.
Sada će taj zadatak preuzeti Hrvatska, koja će nastaviti da primenjuje stroge granične kontrole na svojim istočnim granicama sa susedima koji nisu u EU, Bosnom, Srbijom i Crnom Gorom.
„Otvorili smo svoja vrata Evropi bez granica. Ovo prevazilazi ukidanje graničnih kontrola, to je konačna afirmacija našeg evropskog identiteta”, rekao je Božinović nakon što je u društvu slovenačke koleginice Sanje Ajanović-Hovnik video kako se poslednji put dižu rampe na graničnom prelazu Bregana.
Stipica Mandić, 72-godišnji profesionalni vozač, deli mišljenje i kaže da je sloboda kretanja bez dugih čekanja na graničnim prelazima njegov lični san i razlog zašto je napustio doček Nove godine u svojoj kući i vozio 20 kilometara ( 12,4 milja) do Bregane da vidimo kako se to ostvaruje.
„Proveo sam godine svog života čekajući na graničnim prelazima, pa sam večeras došao ovde da prisustvujem ovom trenutku, trenutku nakon kojeg više neću čekati“, rekao je on.
Otprilike u isto vreme, nešto posle ponoći, hrvatski ministar finansija i guverner centralne banke otišli su do bankomata u glavnom gradu Zagrebu, kako bi podigli novčanice evra i simbolično vratili staru hrvatsku nacionalnu valutu, kunu, u istoriju.
Hrvatska se pridružila EU 2013. godine, ali da bi usvojila evro, zemlja je morala da ispuni niz strogih ekonomskih uslova, uključujući stabilan devizni kurs, kontrolisanu inflaciju i zdravu javnu potrošnju.
Hrvatska kuna i evro biće u dvostrukoj upotrebi za gotovinsko plaćanje samo 14 dana, ali pošto ljudi kupuju posle praznika u januaru, dobiće samo evre u kusur.
Događaji u novogodišnjoj noći mnogi su Hrvati opisali kao dokaz da je njihova zemlja završila težak put ka evropskim mejnstrimima 31 godinu nakon što je vodila rat za nezavisnost od Jugoslavije u kojoj su Srbi dominirali u kojoj je ubijeno 20.000 ljudi, a stotine hiljada raseljeno.
„O ovome smo sanjali i srećan sam što smo doživjeli da se to dogodi“, rekao je Zlatko Leko, stanovnik lučkog grada Splita na jugu zemlje. „Nadam se da ovo znači da smo konačno deo Evrope.
Elenmari Pletikos-Solon u Zagrebu se složila: „Mi smo već bili deo Evrope, ali demontaža granica i prelazak na evro je konačna potvrda da smo potpuno integrisani“ sa Evropskom unijom.
„Zaista sam srećan. To će nam mnogo olakšati mnoge stvari u životu“, dodala je ona.