Lekić je dodao da su izjave američkog izaslanika Gabrijela Eskobara irelevantne.
Ministri spoljnih poslova Austrije i Slovenije Aleksander Šalenberg i Tanja Fajon pozvali su u sredu u Podgorici na hitan izbor sudija Ustavnog suda, poručujući da će EU ozbiljno razmotriti da li će sarađivati sa vladom koja bi bila formirana na osnovu aktuelnog, kako kažu, upitnog Zakona o predsedniku.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar pozvao je skupštinu da ne pokušava da formira novu vladu prema nedavno usvojenim izmenama i dopunama Zakona o predsedniku. Eskobar je kazao da ne vidi kako bi SAD mogle da rade sa vladom koja bi bila formirana pod tim uslovima.
Lekić je kazao da Crna Gora ne sme postati „eksperimentalna laboratorija“ i „protektorat“.
„Moja vlada ne bi bila ni pod čijim uticajem. Jedini kriterijum za formiranje vlade su izbori i rezultati na njima. Ne može strani faktor da određuje vladu i ministre u njoj“, naglasio je on.
O pozivu Eskobara parlamentu da ne formira novu vlast uz podršku nove većine, kazao je kako je irelevantan.
„To nije ni diplomatski ni demokratski jezik i kao takav je za mene irelevantan“, naglasio je Lekić.
Lekić je kazao da će početi konsultacije sa partijama kada bude imenovan za mandatara.
Istakao je da ne vodi personalnu bitku, i da nema ličnu motivaciju da bude premijer.
„Parlamentarna većina postigla je konsenzus o mom imenovanju i ja to moram da poštujem“, poručio je on.
Lekić je kazao da bi nova vlada bila sastavljena od svih pobedničkih izbornih listi sa izbora 2020. godine. Rekao je da će oni što uslovljavaju da Demokratski front (DF) ne bude u vladi morati to da argumentuju.
„Na bazi ovoga što je rečeno da bi bila neka prepreka, ne vidim da je dovoljno argumentovano da ne bi mogli biti u vladi. Oni treba da su u vladi na bazi izbornog rezultata i svako ko nema krivične presude, naravno da može biti. Građani ih glasaju da bi oni učestvovali, tako da DF će biti prisutan ukoliko ja budem sastavljao vladu“, rekao je Lekić.
Poslanici crnogorskog parlamenta su ponovo usvojili izmene Zakona o predsedniku Republike, kojima skupština preuzima deo nadležnosti šefa države u predlaganju mandatara za sastav vlade.
Izmene zakona, koje otvaraju put parlamentarnoj većini da izabere svog kandidata za mandatara, usvojene su uprkos preporukama Venecijanske komisije i Evropske unije da se od toga odustane.
Kada su poslanici 2. novembra prvi put usvojili izmene Zakona o predsedniku Republike, Đukanović je odbio da potpiše taj akt i vratio ga je skupštini na ponovno razmatranje.
Crnogorska opozicija izmene Zakona o predsedniku Republike tumači kao „državni udar“, zbog čega je u Podgorici održano nekoliko protesta, sa zahtevom da sporni Zakon bude povučen i da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori.
Politička kriza u Crnoj Gori manifestuje se i time što Ustavni sud od 13. septembra nema kvorum za odlučivanje, jer ima samo troje od sedam sudija. Skupština Crne Gore u dva kruga glasanja nije izabrala četvoro nedostajućih sudija Ustavnog suda.
