Nejasno je šta je bio izvor potresa, ali je definitivno bio neobičan. Pored toga što je bio najsnažniji zemljotres do sada zabeležen na Marsu, bio je i najduži za značajnu količinu, tresao je crvenu planetu 10 sati.
„Energija koju oslobađa ovaj pojedinačni potres jednaka je kumulativnoj energiji svih drugih potresa koje smo do sada videli“, kaže seizmolog Džon Klinton sa Švajcarskog saveznog tehnološkog instituta u Švajcarskoj, „i iako je događaj bio preko 2000 kilometara ( 1200 milja) udaljeni, talasi zabeleženi na InSight-u bili su toliko veliki da su skoro zasitili naš seizmometar.“
Nova analiza zemljotresa, objavljena u Geophisical Research Letters, postavila je njegovu magnitudu na 4,7. Prethodni rekorder bio je zemljotres jačine 4,2 stepena Rihterove skale koji je otkriven u avgustu 2021.
To možda ne zvuči kao veliki zemljotres po zemaljskim standardima, gde je najsnažniji potres ikada zabeležen imao magnitudu od oko 9,5. Ali za planetu za koju se smatralo da je seizmički neaktivna sve dok NASA-ina sonda InSight nije počela da snima njenu unutrašnjost početkom 2019. godine, to je impresivno.
Iako Mars i Zemlja imaju mnogo toga zajedničkog, postoje neke zaista ključne razlike. Mars nema tektonske ploče; a niti ima koherentno, globalno magnetno polje, koje se često tumači kao znak da se u unutrašnjosti Marsa ne dešava mnogo, pošto se teoretizira da je Zemljino magnetno polje rezultat unutrašnje toplotne konvekcije.
InSight je otkrio da Mars nije tako seizmički tih kao što smo ranije pretpostavljali. Škripa i tutnji, nagoveštavajući vulkansku aktivnost ispod oblasti Cerberus Fossae gde čuči InSight lender, nadgledajući skrivene unutrašnjosti planete.
Ali određivanje statusa aktivnosti u unutrašnjosti Marsa nije jedini razlog za praćenje potresa. Način na koji se seizmički talasi šire kroz i po površini planete može pomoći u otkrivanju varijacija gustine u njenoj unutrašnjosti. Drugim rečima, mogu se koristiti za rekonstrukciju strukture planete.
Ovo se obično radi ovde na Zemlji, ali stotine potresa koje je zabeležio InSight omogućilo je naučnicima da naprave i mapu unutrašnjosti Marsa.
Majski zemljotres je možda bio samo jedan seizmički događaj, ali čini se da je bio važan.
„Prvi put smo uspeli da identifikujemo površinske talase, koji se kreću duž kore i gornjeg omotača, koji su obišli planetu više puta“, kaže Klinton.
U dva druga, odvojena rada u Geophisical Research Letters, timovi naučnika su analizirali ove talase kako bi pokušali da razumeju strukturu kore na Marsu, identifikujući regione sedimentnih stena i moguću vulkansku aktivnost unutar kore.
Ali ima još toga da se uradi na samom zemljotresu. Prvo, nastao je blizu, ali ne iz regiona Cerberus Fossae, i nije se mogao pratiti do bilo kakvih očiglednih površinskih karakteristika. Ovo sugeriše da bi to moglo biti povezano sa nečim skrivenim ispod kore.
Drugo, potresi obično imaju ili visoku ili nisku frekvenciju, prve karakterišu brzi, kratki podrhtaji, a druge duži, dublji talasi sa većim amplitudama. Ovaj potres je kombinovao oba opsega frekvencija, a istraživači nisu sasvim sigurni zašto. Međutim, moguće je da prethodno zabeleženi potresi visoke i niske frekvencije analizirani odvojeno mogu biti dva dela istog seizmičkog događaja.
To bi moglo značiti da naučnici moraju ponovo da razmisle kako se potresi razumeju i analiziraju, otkrivajući još više tajni koje se kriju ispod varljivo tihe površine Marsa.
„Ovo je definitivno bio najveći potres koji smo videli“, kaže planetarni naučnik Taiči Kavamura sa Pariskog instituta za fiziku Globe u Francuskoj.
