Ambiciozni klimatski ciljevi EU Pariskog sporazuma neće biti ispunjeni sa sadašnjom fiskalnom politikom, izračunata je nova studija – koja predlaže novi „zeleni pakt“.
Stručnjaci iz evropskog ekonomskog trusta mozgova, Bruegel, zaključuju da se ukupne zelene investicije moraju povećavati za 2% BDP-a godišnje, a jednu trećinu toga, oko 0,6% BDP-a, treba finansirati iz državnih budžeta — što je, kako navode, “ veliki izazov u vreme kada se budžeti konsoliduju“.
Objavljujući u recenziranom časopisu Climate Polici, oni predlažu da se uvede evropski pakt—koji uključuje bolje regulatorne politike i višu cenu emisija, kao i javne zelene investicije i javnu podršku privatnim zelenim investicijama.
EU je postavila za cilj smanjenje gasova staklene bašte za 55% do 2030. u poređenju sa 1990. i njihovo eliminisanje do 2050. godine, ali glavni autor profesor Žolt Darvaš objašnjava da je cilj trenutno nerealna ambicija.
„Naši proračuni pokazuju da će, čak i kada se iskoristi najsporiji mogući tempo fiskalne konsolidacije koji dozvoljavaju fiskalna pravila EU, biti neophodan stabilan napor u fiskalnoj konsolidaciji. Glavni izazov će biti kako konsolidovati deficite uz povećanje zelenih investicija. Dokazi sugerišu da u sadašnjem fiskalnog okvira, to neće biti postignuto“, kaže profesor Darvas, viši saradnik u Bruegel-u.
„Javne investicije obično se smanjuju u epizodama fiskalne konsolidacije od strane političara koji maksimiziraju glasove. Fiskalna konsolidacija će biti neophodna nakon velikih programa javne potrošnje tokom pandemije COVID-19 i ruske invazije na Ukrajinu. Ali da bi se ispunili ambiciozni klimatski ciljevi EU, zelene investicije treba značajno povećati.
„Stoga je potrebno kreativno razmišljanje o tome kako stvari učiniti drugačije — kao što je povećanje klimatskih investicija, uz konsolidaciju budžeta.
Nakon razmatranja Nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NECP) zemalja EU za ukupne investicije vezane za klimu (uključujući poreske olakšice i subvencije) tokom 2021–2030. godine, stručni tim je postavio predlog koji uključuje „zeleno zlatno pravilo“ koje će omogućiti zelena ulaganja koja se finansiraju iz deficita bez njihovog uračunavanja u bilo koja fiskalna pravila (pravila o deficitu, pravila o rashodima i povezano povećanje duga u pravilima o dugu).
Isključivanje zelenih investicija iz svih vrsta fiskalnih pravila pružilo bi podsticaj za njihovo preduzimanje, jer bi bile isključene iz zahteva fiskalne konsolidacije.
Njihov predlog takođe ograničava, koliko je to moguće, dodatni porez za stanovnike.
„Političari moraju pronaći druge troškove za smanjenje ili povećanje oporezivanja, kako bi povećali zelene investicije. Sa zelenim zlatnim pravilom, takva smanjenja rashoda ili povećanja poreza nisu neophodna da bi se povećale zelene investicije“, objašnjava koautor, ekonomista Guntram Volff, bivši direktor evropskog ekonomskog trusta mozgova Bruegel, koji je sada direktor i izvršni direktor Nemačkog saveta za spoljne odnose i takođe ima sedište na Slobodnom univerzitetu u Briselu.
„Odgovarajuća regulacija, oporezivanje i eliminacija subvencija treba da budu deo mešavine politike, ali svaki od ovih instrumenata ima ograničenja. Na primer, značajno povećanje cena gasa i struje u vezi sa ukrajinskim ratom treba pozdraviti iz perspektive zelene tranzicije. , jer stvara snažne podsticaje za privatni sektor da se udalji od potrošnje fosilnih goriva. Međutim, vlade širom EU su požurile da priguše uticaj viših cena energije. Postoje politička ograničenja za povećanje cena energije.
„Predlažemo da Savet ministara EU definiše listu najvećih prioriteta zelene potrošnje koji se ne bi računali kao deficit i dug u fiskalnim pravilima.
Dodatne preporuke kreatorima politike u okviru ovog predloženog fiskalnog pakta uključuju:
„Naš predloženi zeleni fiskalni pakt je opcija koja najviše obećava za rešavanje napetosti između konfliktnih potreba fiskalne konsolidacije i povećanih zelenih investicija“, zaključuje profesor Darvas, koji takođe radi na Ekonomskom institutu Univerziteta Korvinus u Budimpešti.
„Tekuća revizija okvira ekonomskog upravljanja EU nudi dobru priliku za diskusiju i odlučivanje o Zelenom fiskalnom paktu. Evropska komisija je nedavno predložila novi okvir za fiskalna pravila EU, koji uključuje korisne elemente, kao što je fokus na medij specifičan za zemlju. – rokovi dugovanja kao sidro i pravilo rashoda kao operativni cilj, kao što to takođe navodimo u našem članku.
„Ali, što je najvažnije, predlog ne obezbeđuje odgovarajući okvir za klimatske investicije, iako se izrazi „zelena tranzicija“ i „javna ulaganja“ pojavljuju više puta u predlogu.
„Bojimo se da ako predlog Komisije bude usvojen bez našeg predloženog zelenog zlatnog pravila, EU neće ispuniti svoje ambiciozne klimatske ciljeve u Parizu.
