Tehnološki milijarder Elon Musk rekao je da njegova kompanija Neuralink traži dozvolu da uskoro testira svoj moždani implantat na ljudima.
U prezentaciji „pokaži i reci“ koja je emitovana uživo u sredu uveče, Musk je rekao da je njegov tim u procesu da traži od američkih regulatora da im dozvole da testiraju uređaj. Rekao je da misli da bi kompanija trebalo da bude u mogućnosti da ugradi implantat u ljudski mozak kao deo kliničkog ispitivanja za oko šest meseci, iako je taj vremenski okvir daleko od izvesnog.
Muskov Neuralink je jedna od mnogih grupa koje rade na povezivanju mozgova sa računarima, naporima koji imaju za cilj da pomognu u lečenju moždanih poremećaja, prevazilaženju povreda mozga i drugim primenama.
Ova oblast datira iz 1960-ih, rekao je Rajesh Rao, kodirektor Centra za neurotehnologiju na Univerzitetu u Vašingtonu. „Ali to je zaista uzelo maha 90-ih. A nedavno smo videli mnogo napretka, posebno u oblasti komunikacionih moždanih kompjuterskih interfejsa.“
Rao, koji je gledao Muskovu prezentaciju na mreži, rekao je da ne misli da je Neuralink ispred svih u pogledu dostignuća interfejsa između mozga i računara. „Ali… oni su prilično ispred u pogledu stvarnog hardvera u uređajima“, rekao je on.
Uređaj Neuralink je veličine velikog novčića i dizajniran je da se implantira u lobanju, sa ultra tankim žicama koje idu direktno u mozak. Musk je rekao da će prve dve aplikacije kod ljudi biti vraćanje vida i pomoć ljudima sa malo ili nimalo sposobnosti da brzo rukuju mišićima da koriste digitalne uređaje.
Rekao je da takođe predviđa da bi kod nekoga sa slomljenim vratom signali iz mozga mogli biti premošteni do Neuralink uređaja u kičmenoj moždini.
„Uvereni smo da nema fizičkih ograničenja za omogućavanje pune funkcionalnosti tela“, rekao je Musk, koji je nedavno preuzeo Tviter i izvršni je direktor Tesla i SpaceX-a.
U eksperimentima drugih timova, implantirani senzori su omogućili paralizovanim ljudima da koriste moždane signale za upravljanje računarima i pomeranje robotskih ruku. U studiji iz 2018. u časopisu PLOS ONE, tri učesnika sa paralizom ispod vrata koja pogađa sve udove koristila su eksperimentalni interfejs mozak-računar koji je testirao konzorcijum BrainGate. Interfejs beleži neuronsku aktivnost sa malog senzora u mozgu za navigaciju kroz stvari poput e-pošte i aplikacija.
Najnovija studija u časopisu Nature, koju su sproveli naučnici iz švajcarskog istraživačkog centra NeuroRestore, identifikovala je tip neurona koji se aktivira električnom stimulacijom kičmene moždine, omogućavajući devet pacijenata sa hroničnom povredom kičmene moždine da ponovo hodaju.
Istraživači su takođe radili na interfejsima mozga i mašina za vraćanje vida. Rao je rekao da su neke kompanije razvile implantate mrežnjače, ali Muskova najava sugeriše da će njegov tim koristiti signale direktno usmerene na vizuelni korteks mozga, pristup koji neke akademske grupe takođe primenjuju, „sa ograničenim uspehom“.
Portparoli Neuralink-a nisu odmah odgovorili na mejl kancelariji za štampu. Dr Džejmi Henderson, profesor neurohirurgije na Univerzitetu Stanford, koji je savetnik za Neuralink, rekao je da je jedan način na koji se Neuralink razlikuje od nekih drugih uređaja to što ima sposobnost da dosegne dublje slojeve mozga. Ali dodao je: „Postoji mnogo različitih sistema koji imaju mnogo različitih prednosti.
