„Visok nivo aerozagađenosti može biti opasan za sve ljude, posebno za osetljive kategorije stanovništva kao što su deca, trudnice, hronični bolesnici. Akutni problemi koje izaziva aerozagađenost su iritacija očiju i nosa, svrab, kašalj, osećaj gušenja i nedostatka vazduha. Zbog toga se lekarima među prvima javljaju pacijenti sa znacima bronhitisa, pogoršanjem hronične obstruktivne bolesti pluća – HOBP i bronhijalne astme“, kaže za portal N1 prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti.
Sagovornica portala N1 naglašava da su znatno opasnije hronične posledice aerozagađenja koje nastaju zbog česte i dugotrajne izloženosti aerozagađenju.
„Najsitnije čestice iz zagađenog vazduha koje se udišu dolaze do respiratornih bronhiola i alveola i oštećuju strukturu epitela i funkciju u tim delovima pluća. Ove štetne čestice ulaze i u krvotok, gde se talože i oštećuju endotel krvnih sudove stvarajući mikro trombove. Oni kasnije putem krvotoka dospevaju do vitalnih organa – srca i mozga, stvarajući u njima trajna oštećenja koja se, u težim slučajevima, završavaju smrtnim ishodom“, upozorava dr Plavšić.
Štetan uticaj aerozagađenja, kako kaže, najizraženiji je na respiratornom sistemu.
„Ispoljava se od najlakših respiratornih simptoma, preko češćih infekcija gornjeg i donjeg respiratornog trakta, zatim hiperreaktivnosti disajnih puteva, alergijskih reakcija, kao i upale pluća virusnog ili bakterijskog porekla. Akutne respiratorne infekcije javljaju se češće u jesenjim i zimskim mesecima. Vremenom nastaju trajne promene strukture pluća sa smanjenom plućnom funkcijom“, objašnjava naša sagovornica.
Prema njenim rečima, teže posledice štetnog uticaja aerozagađenja su nastanak i pogoršanje bronhijalne astme, hronična opstruktivna bolest pluća, plućna fibroza, kao i znatno povećan rizik od pojave karcinoma usne duplje, larinksa, kože i pluća.
„Zagađenost vazduha je posle pušenja i genetske predispozicije najčešći uzrok pojave karcinoma pluća. Godišnje u Srbiji od te bolesti oboli 6.500 osoba, a umre više od 4.600. Pored pluća, najugroženiji su srčani mišić i mozak. U danima velike aerozagađenosti učestaliji su i infarkti miokarda i cerebrovaskularni insult (šlog), kao i druge kardiovaskularne bolesti, poput hipertenzije i poremećaja srčanog ritma“, navodi dr Plavšić.
Dodaje da aerozagađenje dovodi i do različitih oštećenja centralnog nervnog sistema.
„Otrovne supstance dospevaju do mozga, oštećuju nervne ćelije i izazivaju neurološka oboljenja, među kojima i preranu demenciju i Alchajmerovu bolest, a u najtežim slučajevima dovode do šloga i teškog invaliditeta ili čak smrtnog ishoda. Od metaboličkih bolesti, kao posledica aerozagađenja, najčešći je dijabetes. Zagađen vazduh štetno utiče i na reproduktivne organe dovodeći do steriliteta i kod žena i kod muškaraca. Takođe, može dovesti do preranog porođaja i teških oštećenja ploda“, ističe dr Plavšić.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, zbog lošeg vazduha u Srbiji prerano umre oko šest hiljada osoba godišnje, što nas dovodi na neslavno prvo mesto u Evropi i deseto u svetu. Ti brojevi su visoki i u zemljama u regionu jer zagađen vazduh ne poznaje državne granice. Najčistiji vazduh udišu stanovnici skandinavskih zemalja, u kojima je prosečan životni vek za čak deset godina duži nego u Srbiji.
Dr Plavšić kaže da godišnje oko sedam miliona ljudi u svetu umire pre vremena zbog lošeg vazduha, a aerozagađenje je klasifikovano i kao vodeći uzrok pojave različitih vrsta karcinoma. Dodaje da se u osnovi skoro svih oblika aerozagađivanja nalazi potreba za energijom, koja se dobija na račun sagorevanja drveta, nafte, uglja ili prirodnog gasa.
„Najveći zagađivači u Srbiji su termoelektrane na ugalj koje rade sa zastarelom tehnologijom i bez savremenih filtera, zatim individualna ložišta, saobraćaj i slično. Postoje i takozvani mali zagađivači, koji se često ne registruju. Na primer, fabrike šećera, ulja, maziva, a poslednjih godina i neke kineske fabrike u Srbiji koje rade mimo važećih zakonskih propisa“, napominje dr Plavšić.
Odgovarajući na pitanje kako se zaštiti od aerozagađenja, dr Plavšić ističe da nošenje običnih hiruških maski štiti od udisanja krupnijih čestica, dok nešto bolju zaštitu, kako kaže, pružaju maske sa jačim zaštitnim filterima, poput N95.
„Svakako je nemoguće zaštiti se u potpunosti, jer se resorpcija štetnih materija vrši i preko kože. Zato se osetljivim grupama, deci, trudnicama i starima preporučuje da ne izlaze napolje kada je velika aerozagađenost. Ukoliko moraju, savetuje se da izbegavaju najprometnije ulice, a da što više vremena provode u parkovima i prirodi gde je vazduh najčistiji. Za prečišćavanje vazduha u domovima korisni su prečišćivači vazduha sa kvalitetnim hepo filterima koji vazduh čiste od raznih čestica prašine, životinjskih dlaka, mirisa duvana i slično. Ti aparati posebno su korisni porodicama sa bebama i malom decom“, naglašava dr Plavšić.
Na pitanje šta bi nadležni mogli i morali da učine da bi građani i u zimskim mesecima disali „punim plućima“, sagovornica portala N1 odgovara da „svaka aktivnost usmerena ka smanjenju zagađenja doprinosi poboljšanju kvaliteta života građana“.
„Neophodno je pravilno postaviti prioritete i doneti mere koje će u najkraćem roku i najefikasnije smanjiti aerozagađenje. Iz primera evropskih zemalja jasno je da postoje vrlo efikasni načini za smanjenje emisije štetnih čestica i gasova, a da je na zvaničnicima države i resornim ministarstvima da donesu sistemska, dugoročna i efikasna rešenja, pri čemu bi zdravstveni argumenti morali da budu presudni“, zaključuje dr Plavšić, objašnjavajući da je to „svakako znatno jeftinije nego lečiti mnogobrojne bolesti izazvane enormnim aerozgađenjem u Srbiji“.
Konkretne mere države koje bi dovele do smanjenja aerozagađenja zatražili su i građani koji su se 13. novembra okupili ispred zgrade Predsedništva Srbije na protestu nazvanom „Narod protiv trovača“.
