U Italiji ponovo cvetaju trešnje, mimoze i mušmule. Temperature koje su u ovom periodu veće od prosečnih za četiri do šest stepeni, što 2022. svrstava u najtopliju godinu još od 1800. kada se zvanično i počelo sa kontinuiranim merenjem temperature, zbunjuju prirodu i štetne su po useve i poljoprivredu, posebno jer nakon velike suše dolazi do kratkih, ali vrlo intenzivnih pljuskova.
Italijansko udruženje za poljoprivredu Koldireti je procenilo da je od početka godine izgubljeno 10 odsto od proizvodnje, što konkretno znači štetu od šest milijardi evra.
I dok se Italijani kupaju usred jeseni, na planinskim vrhovima nema ni traga snega.
„Suša i nedostatak snega za nas znače ekonomske teškoće, a mi i živimo od turizma. Bez snega će biti zaista teško“, kaže jedna Italijanka.
„Dovoljno je da vam kažem da sam pre nekoliko godina u junu, na vrhu planine, na oko 2.000 metara morao da skidam dva prsta snega koji je napadao na kola. Danas, usred jeseni, moramo da se popnemo na visinu od preko 3.000 metara da bismo možda videli malo snega“, dodaje jedan Italijan.
Poljoprivrednici intervenišu sa hitnim i vanrednim navodnjavanjima ne bi li spasili useve, jer je ove godine palo za trećinu manje kiše od istorijskog proseka. A zbog blage klime paraziti i dalje napadaju useve u polju.
Zemljište je izuzetno suvo, a zbog previsokih temperatura voće i povrće truli. Tu je i rizik od naglog pada temperatura koje su do juče u Italiji beležile i 30 stepeni, uz bujanje prirode kao da je proleće.
„Toliko je vruće da sam skinuo majicu. Ipak, najviše pate biljke, na primer, morali smo da zalivamo baštu mnogo više nego prethodnih godina“, ističe jedan građanin.
Dodaju i da je prepuno i insekata, mušica, stenica, koje prave veliku štetu poljoprivredi.
Italijani, pak, sa druge strane uživaju u izuzetno dugom letu, pa su praznike početkom novembra proveli uglavnom na moru, kupajući se kao usred avgusta. Plaže Toskane, Ligurije, Pulje, kao i na ostrvima bile su pune ljudi, kako italijana, tako stranih turista.
„Nismo mogli da zamislimo da će krajem oktobra, početkom novembra, biti ovoliko toplo da možemo da budemo na plaži i kupamo se“, poručuje građanin i dodaju da je poslednje kupanje obično krajem septembra.
Po izveštaju Kopernika, evropskog centra za praćenje klime, u Evropi je došlo do povećanja temperatura za 50 odsto u odnosu na srednju svetsku vrednost u poslednjih 30 godina, pa se smatra da će ovo biti još jedna blaga zima sa temperaturama iznad prosečnih – što je svakako pozitivno u energetskoj krizi.
Ipak, efekti klimatskih promena ometaju i jako loše utiču na život biljaka i životinja, pa samim tim i na poljoprivredu, te i na zimski turizam koji ne postoji bez snega, što donosi velike egzistencijalne probleme ljudima koji od toga žive.
