Statistički podaci ukazuju da nema većih oscilacija u broju privatnih benzinskih stanica, ali sa terena stižu informacije o zatvaranju tih maloprodajnih objekata zbog nerentabilnosti poslovanja, prenosi portal Energija Balkana.
Primena Uredbe o ograničenju cena naftnih derivata i te kako pogađa male vlasnike benzinskih stanica u Srbiji, koji se već duže vreme zalažu za ukidanje njene primene, da bi se omogućili uslovi za održivo poslovanje, a u suprotnom upozoravaju da je zatvaranje maloprodajnih objekata put kojim se neminovno ide.
U Udruženje naftnih kompanija Srbije podsećaju da bazna načela trgovine, u skladu sa regulativom kojom je uređena ta oblast kod nas, obezbeđuju da se trgovina na tržištu obavlja slobodno, kao i da se zabranjuje ograničavanje slobode obavljanja trgovine.
Ipak, kako podsećaju, izuzetno ograničenje slobode trgovine se može uvesti, ali samo privremeno i na način i pod uslovima propisanim zakonom. Upravo s tim načelom je usaglašeno regulisano tržište derivata nafte, koje je Vlada uvela još 10. marta ove godine, a osam meseci kasnije te privremene mere su još na snazi.
„Cilj je bio umanjenje uticaja globalne energetske krize na cene goriva u Srbiji i nema sumnje da je ograničavanjem marže u naftnom sektoru i smanjenjem akciza on gotovo odmah i dostignut, ali vremenom su počeli da se generišu negativni efekti tih mera, koji bi i kratkoročno i dugoročno mogli da ugroze snabdevenost tržišta”, kaže za Energiju Balkana generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.
On kaže da je Uredbom o ograničenju visine cena benzina i dizela propisana razlika između prosečne veleprodajne i maloprodajne cene od sedam dinara, što ni blizu nije dovoljno da pokrije troškove rada benzinskih stanica.
„Čak nije pokazano ni razumevanje za način utvrđivanja ove razlike, pa posle plaćanja PDV-a, maloprodavcu zapravo ostaje 5,83 dinara od litre prodatog benzina i dizela, objašnjava Mićović.
Benzinske stanice koje su deo većih maloprodajnih lanaca, kaže Mićović, imaju nešto više snage, pa još rade u ovim neodrživim uslovima, dok su mnogi vlasnici samo jedne ili manjeg broja benzinskih stanica već prinuđeni da zatvaraju svoje objekte.
To generiše novi problem, jer te benzinske stanice u velikom broju predstavljaju jedini izvor goriva u ruralnim predelima i te manje naseljene sredine praktično ostaju bez ikakvog snabdevanja gorivom.
Generalni Sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije kaže da je, s obzirom da nije propisana kontrola namene potrošnje, pa ni limit u zavisnosti od potreba poljoprivrednika, razvijeno paralelno tržište dizela, dok su tankovi benzinskih stanica, najviše u ruralnim sredinama, presušili.
On ukazuje da dizel po ceni od 179 dinara već uveliko koriste brojni taksisti, autoprevoznici, pa i fizička lica, što svakako nije bila namera Vlade.
Kako kaže Mićović, Udruženje naftnih kompanija Srbije do danas nije dobilo jasan odgovor na više puta upućene zahteve za ukidanje ili izmenu Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte, u kojima je, pored ostalog, ukazano i na problem neodrživosti celokupne maloprodaje goriva, a posebno objekata u manje naseljenim područjima i onih koje ne posluju u okviru nekog većeg lanca benzinskih stanica.
Sektor tržišne inspekcije, u skladu sa Uredbom o monitoringu derivata, vodi podatke o maloprodajnim objektima na teritoriji Republike Srbije koji vrše promet derivata nafte i objavljuje je kao javnu bazu, ažuriranu na 15 dana.
Iz evidencije Tržišne inspekcije se može videti da su na kraju 2020. godine u Srbiji evidentirana 1.532 maloprodajna objekta, dok ih je na kraju 2021. bilo 1.566, a na dan 17. oktobra ove godine evidentirano je 1.557 benzinskih stanica.
