Srbija je najavila da će harmonizovati svoju viznu politiku sa standardima Evropske unije, a EU istovremeno zbog sve više migranata koji stižu balkanskom rutom želi da ojača ulogu Fronteksa na granicama na Zapadnom Balkanu.
Portal EUObzerver prenosi da Srbija ima bezvizni režim sa dvadesetak zemalja, čijim je državljanima inače potrebna viza za ulazak u EU.
Trenutno vize za ulazak u Srbiju nisu potrebne građanima Azerbejdžana, Bahreina, Belorusije, Bolivije, Gvineje Bisao, Indije, Indonezije, Jamajke, Jermenije, Katara, Kazahstana, Kine, Kirgistana, Kube, Kuvajta, Mongolije, Omana, Rusije, Surinama i Turske.
Beograd je prošle sedmice raskinuo sporazume o bezviznom režimu sa Tunisom i Burundijem, posle upozorenja iz Brisela EU da bi zbog takve vizne politike samim građanima Srbije moglo ponovo da bude uskraćeno slobodno putovanje u EU, piše EUObzerver.
Ambasada Srbije pri EU saopštila je ranije da će se Beograd „do kraja godine suštinski uskladiti sa viznom politikom EU“.
Iako to nije izričito rečeno, navodi portal, u tom saopštenju se između redova može naslutiti da će pored Tunisa i Burundija, uskoro i građani još još nekih zemalja ostati bez prava da bez viza ulaze u Srbiju.
Statistika pokazuje jak porast ulazaka u Srbiju državljana Kube (339 prema 36), Indije (4.469 prema 557) i Turske (6.186 prema 1.652), a oni sve češće pokušavaju ilegalno da se domognu EU, iako najviše migranata balkanskom rutom i dalje stiže iz Sirije i Avganistana, piše portal.
Prošle godine, državljani Turske, Tunisa, Indije, Kube i Burundija bili su akteri ukupno 2,5 odsto ilegalnih prelazaka granica na balkanskoj ruti, a ove godine je taj postotak skočio na 20 odsto, precizira EUObzerver.
Citirajući jedan interni dokument češkog predsedavanja EU, portal navodi da i članice severno od regiona Zapadnog Balkana beleže „porast broja zahteva za azil od građana zemalja koje je Srbija izuzela iz viznog režima“, a da čak i udaljenije članice, poput Belgije, izveštavaju o porastu broja tražilaca azila iz Kube i Burundija
Porast broja migranata praćen je ponovo i njihovim sve češćim nasilnim vraćnjem sa granica zemalja EU, takozvanim pušbekovima.
Prema izveštaju nevladine Mreže za monitoring nasilja na granici (BVMN), takav porast nasilja registrovan je na kopnenoj granici između Mađarske i Srbije.
„Ovog meseca BVMN je registrovala porast broja pušbekova i stepena nasilja, koje su počinili mađarski službenici na srpsko-mađarskoj granici, gde je trenutno najfrekventnija ruta u regionu“, piše u izveštaju BVMN.
Povrede koje je ta NVO dokumentovala uključuju frakture, iščašenja, nategnuća, i poklapaju sa izveštajima o fizičkom nasilju nad migrantima uz korišćenje čizama, pendreka, kaiševa, gumenih metaka i personalnih elektrošokera.
Pisanje EUObzervera prethodi turneji predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen po zemljama Zapadnog Balkana, od 26. do 29. oktobra, na kojem će jedna od tema svakako biti i borba protiv ilegalnih migracija.
Evropska komisija je juče saopštila da je je usvojila preporuku Savetu EU da odobri početak pregovora sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Srbijom o novom mandatu i statusu evropske agencije za granice Fronteks.
U saopštenju Komisije se navodi da već danas sa Severnom Makedonijom treba da bude potpisan novi sporazum o Fronteksu, koji će omogučiti raspoređivanje njegovih pripadnika u skladu sa novim, osnaženim mandatom.
„Prema sadašnjem statusnom sporazumu između Fronteksa i Albanije, Crne Gore i Srbije, njegovi pripadnici se raspoređuju samo na granicama tih zemalja sa EU, i oni nemaju izvršna ovlašćenja“, navela je Komisija 25. oktobra.
Dodaje se da novi pravni okvir treba da omogući razmeštanje službenika Fronteksa i na unutrašnjim granicama u regionu i da im poveri izvršna ovlašćenja, i da će takav novi statusni sporazum „pružiti bolju podršku i osnažiti saradnju u upravljanju granicama na Zapadnom Balkanu“.
Komisija je usvojila i novi paket pomoći vredan 39,2 miliona evra iz pretstupnog fonda IPA III za pređenje kontrole i upravljanja granicama na Zapadnom Balkanu, i to u prvom redu uz pomoć specijalizovane opreme.
„To uključuje mobilne nadzorne sisteme, dronove, biometrijske uređaje, obuku i podršku u formiranju i operacionalizaciji nacionalnih koordinacionih centara. Podrška obuhvata i operacionalizaciju objekata za migrante, uključujući prihvatne centre, i centre za detenciju“, navela je Komisija.
Komesar za proširenje Oliver Varheji rekao je da EU u suzbijanju ilegalnih migracija planira još tešnju saradnju sa zemljama Zapadnog Balkana.
„S obzirom na migratorni pritisak, fokusiramo se na zaštitu granica, borbu protiv krijumčarenja ljudi i intenziviraćemo u regionu readmisiju migranata. U tom cilju pružićemo veću političku i finansijsku pomoć. Između 2021. i 2024. godine nameravamo da povećamo finansijsku podršku za naša četiri zapadno-balkanska partnera za ukupno 60 odsto, na najmanje 350 miliona evra“, rekao je Varheji.
