KIJEV – Novi komandant ruskih snaga u Ukrajini retko je priznao pritiske koji su pod njima usled ukrajinske ofanzive da ponovo zauzmu južne i istočne oblasti za koje Moskva tvrdi da ih je anektirala pre samo nekoliko nedelja.
I kao još jedan znak ruske zabrinutosti zbog situacije na terenu osam meseci nakon njene invazije, šef strateškog južnog regiona Herson koji je postavio Kremlj najavio je u utorak „organizovano, postepeno raseljavanje“ civila iz četiri grada na reci Dnjepar .
Ruske snage u Hersonu su odbačene za 20-30 km u poslednjih nekoliko nedelja i postoji rizik da budu prikovane uz zapadnu obalu Dnjepra dugog 2.200 kilometara.
„Situacija u zoni ’Specijalne vojne operacije‘ može se opisati kao napeta“, rekao je Sergej Surovikin, general ruskog vazduhoplovstva koji je ovog meseca imenovan da preuzme kontrolu, za državni televizijski kanal „Rosija 24“.
Surovikin je o Hersonu rekao: „Situacija u ovoj oblasti je teška. Neprijatelj namerno udara na infrastrukturu i stambene zgrade u Hersonu.
I Ukrajina i Rusija poricale su da su ciljale civile, iako je Kijev optužio moskovske snage za ratne zločine.
Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je 24. februara, kako on naziva, „specijalnu vojnu operaciju“, jer je rekao da želi da obezbedi rusku bezbednost i zaštiti ljude koji govore ruski u Ukrajini. Ukrajina i njeni saveznici optužuju Moskvu za ničim izazvan rat za otimanje teritorije od njenog prozapadnog suseda.
Surovikin je naveo da su položaji ruskih trupa u Kupijansku i Limanu u istočnoj Ukrajini i oblasti između Nikolajeva i Krivog Roga u Hersonskoj guberniji pod stalnim napadom.
Činilo se da je priznao da postoji opasnost od napredovanja ukrajinskih snaga prema gradu Hersonu, koji se nalazi blizu ušća Dnjepra na zapadnoj obali, a Rusiji je teško da se snabdijeva sa istoka jer je glavni most preko Dnjepra teško oštećen ukrajinskim bombardovanjem.
Rusija je zauzela grad uglavnom bez otpora u prvim danima invazije, i on je ostao jedini veliki ukrajinski grad koji su moskovske snage zauzele netaknut.
Herson je jedna od četiri delimično okupirane ukrajinske provincije za koje Rusija tvrdi da ih je anektirala, i verovatno strateški najvažnija. Ona kontroliše i jedini kopneni put do poluostrva Krim koji je Rusija zauzela 2014. i ušće Dnjepra.
Nakon organizovanja referenduma u septembru za koje je Ukrajina rekla da su lažni i prinudni, Putin je proglasio aneksiju istočnih pograničnih provincija Donjeck i Lugansk, važnog industrijskog regiona poznatog kao Donbas, kao i Hersona i Zaporožja na jugu.
Surovikin je u ruskim medijima dobio nadimak „General Armagedon“ nakon što je služio u Siriji i Čečeniji, gde su njegove snage udarale gradove do ruševina u brutalnoj, ali efikasnoj politici spaljene zemlje protiv njenih neprijatelja.
Nakon njegovog imenovanja 10. oktobra ubrzo je usledio najveći talas raketnih udara na Ukrajinu od početka rata.
Putin je te udare označio kao osvetu za eksploziju koja je oštetila ruski most na Krimu. Kijevska vlada nije preuzela odgovornost za taj napad, ali je slavila uništenje onoga što smatra vojnim ciljem koji se koristi za transport oružja i trupa.
Vladimir Saldo, šef Hersonske oblasti koji je postavio Rus, rekao je da je rizik od napada ukrajinskih snaga doveo do odluke da se neki civili evakuišu iz četiri grada.
„Ukrajinska strana gradi snage za ofanzivu velikih razmera“, rekao je Saldo u video izjavi. Ruska vojska se spremala da odbije ofanzivu, rekao je on, a „gde vojska deluje, nema mesta za civile. Neka ruska vojska ispuni svoj zadatak“.
Na severu, u glavnom gradu Kijevu, Rusija je udarila više projektila na infrastrukturu u, kako Ukrajina i Zapad nazivaju kampanju zastrašivanja civila.
Rusija je prošle nedelje uništila skoro trećinu ukrajinskih elektrana, rekao je predsednik Vladimir Zelenski. U svom video obraćanju u utorak uveče, on je rekao da je Rusija gađala više od 10 regiona u poslednja 24 sata i pozvao Ukrajince da smanje potrošnju električne energije uveče.
Rakete su pogodile elektrane u Kijevu i drugde, uzrokujući nestanke struje i prekid snabdevanja vodom.
Nije bilo reči o tome koliko je ljudi ukupno ubijeno. Dan ranije, Rusija je poslala rojeve dronova da napadnu infrastrukturu u Kijevu i drugim gradovima, ubivši najmanje pet ljudi.
Ukrajina optužuje Rusiju da koristi „dronove kamikaze“ iranske proizvodnje Shahed-136, koji lete do cilja i detoniraju. Iran poriče da ih je snabdevao, a u utorak je Kremlj takođe negirao da ih koristi.
Međutim, dva visoka iranska zvaničnika i dvoje iranskih diplomata rekli su Rojtersu da je Teheran obećao da će Rusiji obezbediti još dronova, kao i raketa zemlja-zemlja.
Zelenski je ismevao Rusiju zbog upotrebe dronova.
„Ali sada, na taktičkom nivou, korišćenjem iranskih dronova, teroristi bi mogli da zadrže neke nade, planove i nove iluzije. Sve će se to raspasti kao i njihovi prethodni planovi“, rekao je on u svom video obraćanju.
