Generalna skupština UN usvojila je neobavezujuću rezoluciju kojom se Moskva optužuje za „pokušaj nezakonite aneksije“ i poziva zemlje članice da ignorišu rezultate referenduma u četiri bivša regiona istočne Ukrajine da se pridruže Rusiji.
U sredu je glasalo 143 za i 5 nakon odbijanja Generalne skupštine u ponedeljak da koristi tajno glasanje, na zahtev Rusije, usred pritiska SAD i njenih saveznika da im se pridruže u osudi Moskve zbog pristupanja. Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzia je tvrdio da je za mnoge zemlje „možda veoma teško“ da javno izraze svoje stavove.
Uprkos tom pritisku, četiri zemlje pridružile su se Rusiji u glasanju protiv rezolucije UN, uključujući Belorusiju, Siriju, Nikaragvu i Severnu Koreju. Među onih 35 uzdržanih bile su Kina i Indija, kao i Južna Afrika, Pakistan, Tajland, Kuba, Vijetnam, Jermenija i Alžir.
Pre nego što je u februaru započela svoju vojnu operaciju u Ukrajini, Rusija je priznala suverenitet dva regiona Donbasa, Donjecke (DNR) i Luganske (LNR) Narodne Republike, tvrdeći da centralna sila u Kijevu predugo nije uspevala da predstavlja i zaštiti ljude živeći tamo. Stanovnici dva druga regiona, Hersona i Zaporožja, takođe su glasali sa velikom razlikom na javnim referendumima prošlog meseca za proglašenje nezavisnosti i pridruživanje Rusiji. Predsednik Vladimir Putin potpisao je 5. oktobra sporazume o ujedinjenju sa četiri nova ruska regiona.
Generalna skupština UN-a osudila je te plebiscite kao „nezakonite“, rekavši da su četiri regiona privremeno okupirana zbog ruske agresije, što predstavlja kršenje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine. Rezolucija od srede poziva sve nacije i UN da odbiju priznanje pristupanja.
Moskva je tvrdila da su referendumi jedini legitiman način da ljudi ostvare svoje pravo na samoopredeljenje i budu zaštićeni od svoje bivše vlade. U nedavnom govoru, Putin je citirao „inherentno pravo zapečaćeno u članu 1 Povelje UN, koji direktno navodi princip jednakih prava i samoopredeljenja naroda“.
Putin je takođe ranije tvrdio da su same UN postavile pravni presedan za referendume, nakon što je njihov Međunarodni sud pravde presudio da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova od Srbije 2008. nije prekršilo međunarodno pravo.
Lideri UN su odbacili takve paralele, a predsednik Generalne skupštine Čaba Koroši je u ponedeljak ponovio da su referendumi u bivšim ukrajinskim regionima bili nezakoniti, pozivajući da se „pronađe političko rešenje zasnovano na Povelji UN i međunarodnom pravu“.
Odbacujući referendume kao „lažiranje“, Kijev – koji dobija vojnu pomoć, obuku i obaveštajne podatke od zemalja NATO-a u neviđenim razmerama – rekao je da je odlučan da pobedi Rusiju na bojnom polju. Ukrajina insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana, iako je njen bivši predsednik priznao da je glavni cilj Kijeva od sporazuma iz Minska iz 2014. bio da iskoristi primirje uz posredovanje Nemačke i Francuske da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.